Izrael se, prema informacijama američkih i evropskih zvaničnika, očigledno sprema da uskoro izvede napad na Iran, objavio je jutros “Njujork tajms”.
To je potez koji bi mogao dodatno da destabilizuje Bliski istok i ugrozi napore administracije američkog predsednika Donalda Trampa da postigne sporazum kojim bi se sprečio razvoj iranskog nuklearnog oružja.
Zabrinutost zbog moguće izraelske vojne akcije, ali i mogućeg iranskog odgovora, navela je Vašington da u sredu povuče diplomate iz Iraka i odobri dobrovoljno povlačenje porodica američkih vojnika iz zemalja Bliskog istoka.
Nije jasno koliki bi obim mogao imati izraelski napad, ali tenzije rastu već mesecima, tokom kojih izraelski premijer Benjamin Netanjahu poziva Trampa da iskoristi, kako Tel Aviv to vidi, trenutak iranske ranjivosti za udar.
Tramp je već ranije odbacio jedan izraelski plan za napad, insistirajući da želi da pregovara sa Teheranom o dogovoru koji bi ograničio iranske kapacitete za proizvodnju nuklearnog goriva. Pre dve nedelje rekao je da je upozorio Netanjahua da ne pokreće napad dok traju pregovori između SAD i Irana.
Indikativni potezi SAD i Velike Britanije
Nije poznato koliko se Tramp ovaj put trudio da odgovori Netanjahua od napada, ali poslednjih dana sve je manje optimističan u pogledu mogućnosti postizanja dogovora, posebno nakon što je vrhovni vođa Irana odbacio predlog koji bi postepeno ukinuo iransko pravo na obogaćivanje uranijuma. Netanjahu je i ranije dolazio do tačke s koje bi bombardovao iranska postrojenja, ali bi u poslednjem trenutku odustajao.
Vesti o američkom povlačenju osoblja iz regiona, kao i britanskom upozorenju brodarima na pojačane pretnje pomorskoj bezbednosti stigle su svega nekoliko sati nakon što je Tramp u podkastu za “Njujork post” izjavio da je sve „manje uveren“ u uspeh pregovora sa Iranom.
Zašto Amerika povlači osoblje? Tramp: Zaključite sami
Američki i iranski pregovarači trebalo bi da se ponovo sastanu u nedelju, iako je Tramp u ponedeljak izjavio da je iranski stav u pregovorima „neprihvatljiv“. Prema navodima američkih zvaničnika, Trampov izaslanik Stiv Vitkof i dalje planira da prisustvuje tom krugu pregovora, koji bi trebalo da se održi u Omanu.
Na pitanje o razlozima povlačenja američkog osoblja iz regiona, Tramp je novinarima u sredu, dolazeći na izvođenje mjuzikla „Les Misérables“ u Kenedi centru, rekao: „Moraćete to sami da zaključite.“
Britansko upozorenje došlo je od agencije za nadzor pomorskog saobraćaja, koja je objavila da je „upoznata s povećanim tenzijama u regionu koje bi mogle dovesti do eskalacije vojne aktivnosti s direktnim učinkom na pomorce“. Upozorili su komercijalna plovila koja prolaze Persijskim zalivom, Omanskim zalivom i Ormuskim moreuzom da pojačaju mere opreza.
Iran planira protivudar balističkim projektilima
Prema visokom iranskom zvaničniku, iranska vojska i vlada već su održale krizne sastanke povodom odgovora na mogući izraelski napad.
Teheran navodno ima spreman plan koji uključuje trenutni protivudar stotinama balističkih projektila na izraelsku teritoriju. U oktobru 2024. Iran je već izveo veliki raketni napad na Izrael u kontekstu rata u Gazi, ali je šteta tada bila ograničena, delom zahvaljujući američkoj pomoći u presretanju projektila.
Tramp je u ponedeljak ponovo razgovarao s Netanjahuom, ali Bela kuća nije objavila detalje tog razgovora. Tramp se veče pre sastao s članovima svog Saveta za nacionalnu bezbednost u Kemp Dejvidu.
Oštra reakcija Teherana
Ministar odbrane Irana, general Aziz Nasirzadeh, u sredu je dodatno podigao tenzije izjavom da će Sjedinjene Države pretrpeti velike gubitke ako pregovori propadnu i dođe do sukoba. „Amerika će morati da napusti region jer su sve njene vojne baze unutar našeg dometa, a mi ćemo ih, bez ikakvih ograničenja, gađati u zemljama domaćinima“, rekao je.
Teheran je takođe oštro reagovao na izjave američkog generala Majkla Kurile, komandanta Centralne komande, koji je u utorak pred kongresmenima izjavio da je Trampu i ministru odbrane Pitu Hegsetu predočio „niz opcija“ za moguće napade na Iran. Kurilino svedočenje pred Senatskim odborom za oružane snage, zakazano za četvrtak, u međuvremenu je odloženo bez objašnjenja.
Iranska delegacija pri UN osudila je Kuriline izjave na društvenim mrežama, nazvavši ih „militarizmom“ koji „podstiče nestabilnost“.
Neki izraelski bezbednosni zvaničnici veruju da imaju istorijsku priliku da reše problem koji traje decenijama. U nedavnim napadima Izrael je ozbiljno oslabio Hezbolah i Hamas, dve ključne iranske saveznice u regionu, dok su prošlogodišnji izraelski vazdušni udari takođe oštetili iranski protivvazdušni sistem.
Izraelski udar postaje sve rizičniji
Ipak, deo analitičara upozorava da je Iran već počeo da obnavlja te sisteme, čime izraelski vojni udar iz nedelje u nedelju postaje sve rizičniji. Takođe nije jasno može li Izrael zadati odlučujući udarac iranskom nuklearnom programu bez američke vojne pomoći.
U sredu su cene nafte na američkom tržištu porasle iznad 68 dolara po barelu, najviše od početka aprila, kada je Tramp uveo carine gotovo svim trgovinskim partnerima SAD. Sukob u regionu mogao bi dodatno da poremeti snabdevanje naftom, kao i nova američka ograničenja izvoza iz Irana.
Američki nosač aviona “USS Karl Vinson” već se nedeljama nalazi u Arapskom moru. Na brodu se nalazi više od 60 letelica, uključujući najnaprednije F-35 lovce sa stelt tehnologijom. Visoki zvaničnik mornarice rekao je da trenutno nema planova za premeštanje nosača zbog trenutne situacije.
Sjedinjene Države u regionu imaju još nekoliko desetina borbenih i jurišnih aviona, koji su prošle godine odigrali ključnu ulogu u odbrani Izraela od iranskih napada.
