Muslimanski vernici širom sveta danas obeležavaju prvi dan Kurban-bajrama, jednog od dva najvažnija islamska praznika, koji će trajati do 9. juna.
Običaj tokom tokom tog praznika jeste klanje kurbana – najčešće ovce, krave ili kamile, simbolično se prisećajući Ibrahimove (poslanik i prorok u islamu) žrtve.
Meso se deli na tri dela, gde jedan deo ostaje porodici, drugi se deli prijateljima i komšijama, a treći se daje siromašnima i onima u potrebi.
Kurban-bajram je poslednji od dva bajramska praznika koji traje četiri dana, dok je prvi Ramazanski bajram.
Muftija beogradski Muhamed Jusufspahić istakao je u četvrtak povodom Kurban-bajrama želju da ravnopravnost, sloga, mir i međusobno razumevanje budu trajni.
Poglavar Islamke zajednice Srbije reisu-l-ulema Senad Halitović čestitao je u sredu vernicima taj praznik i poželeo im mudrosti, snage i istrajnosti u teškim vremenima i iskušenjima, kako bi postigli blagostanje i prosperitet društva, zemlje i Islamske zajednice Srbije.
Vlada Srbije usvojila je na sednici 29. maja preporuku da pripadnici islamske zajednice imaju pravo na četiri neradna dana tokom Kurban-bajrama.
Nemački kancelar je američkom predsedniku uručio neobičan poklon tokom prve službene posete Vašingtonu, preneo je ruski medij RT.
Američki predsednik Donald Tramp dobio je u četvrtak od nemačkog kancelara Fridriha Merca kopiju krštenice svog dede, koji se rodio 1869. u Bavarskoj.
Merc je u svoju prvu službenu posetu Vašingtonu doneo uramljeni dokument na nemačkom, kao i prevod na engleski, i uručio ga Trampu na početku njihovog sastanka u Ovalnom kabinetu.
Trampov deda Fridrih rodio se u Kalštatu u tadašnjoj kraljevini Bavarskoj, a u SAD je emigrirao 1885. kada mu je bilo 16 godina. Ispočetka je živeo u Njujorku, da bi se posle obogatio kao hotelijer tokom “zlatne groznice” u Klondajku.
Fridrih Tramp je postao američki državljanin 1892. Deset godina kasnije nakratko se vratio u rodni Kalštat radi svadbe, da bi onda sa suprugom ponovo otišao u Ameriku.
Prećutao svog dedu
Svog dedu Merc nije spominjao, iako se zahvalio Americi “što ste nas oslobodili od nacizma”. Jozef Paul Sovinji, Mercov deda s majčine strane, pridružio se nacističkim smeđekošuljašima 1933. a samoj nacističkoj partiji 1937. godine. Lider nemačkih demohrišćana (CDU) ga je u nekoliko navrata hvalio kao čoveka za primer.
Tramp odbio Angelu
Tokom prvog mandata na mesto predsednika SAD, Donald Tramp je takođe posetio Nemačku, ali je on odbio ponudu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel da ga odvede u Kalštat. Tamo u staroj kući još žive neki Trampovi dalji rođaci.
Banka Citigroup će smanjiti broj zaposlenih u tehnološkom sektoru u Kini za oko 3.500, kao deo svojih globalnih napora za “poboljšanje efikasnosti”, istovremeno ponavljajući svoju posvećenost drugoj najvećoj ekonomiji na svetu.
Očekuje se da će smanjenja u njenim centrima za rešenja u Šangaju i Dalijanu biti završena do početka četvrtog kvartala ove godine, navodi se u saopštenju banke.
Neka radna mesta biće premeštena u druge centre kako bi se podržala globalna mreža Citija, navedeno je u saopštenju koje je preneo Bloomberg.
Citijeva lokalna bankarska podružnica, Citibank China, neće biti pogođena, navodi se u saopštenju, dodajući da banka nastavlja da ulaže u tu jedinicu kako bi podržala korporativne i institucionalne klijente u zemlji.
Citi pokušava da pojednostavi svoje poslovanje i poveća profitabilnost kako bi se bolje takmičio sa svojim rivalima, sa ciljem postavljenim prošle godine da se smanji broj radnih mesta za 20.000 do kraja 2026. godine.
Kadrovske planove u Kini otežali su i američki i kineski propisi. Citigroup je prvobitno imao za cilj da pokrene investiciono bankarstvo do sredine 2023. godine, ali usledila je eskalacija trgovinskog rata.
Zajmodavac je 2022. godine takođe najavio da će zatvoriti svoje poslovanje sa potrošačkim bankarstvom u Kini kao deo šireg povlačenja na 14 tržišta.
Marija Marković sa mladim učesnicima radionice u Vićenci
Vajarku Mariju Marković ne treba posebno predstavljati, jer nju već dobro poznaju čitaoci Vesti online, budući da smo o njenim mnogobrojnim izložbama diljem sveta više puta pisali. Ova naša ambasadorka kulture, koja srpskoj dijaspori služi za primer i ponos, četvrtog juna je u Vićenci završila ciklus susreta sa decom uzrasta od 4 do 7 godina, sve u sklopu radionice “Art terapija – ruke u glini”.
– Zajedno smo oblikovati likove, kuće i male svetove od gline, dajući oblik jedinstvenim i šarenim pričama. Projekat je deo konkursa „Proleće i leto u kvartovima 2025“ Grada Vićence. Dvanaestoro dece je sa oduševljenjem učestvovalo u ovom kreativnom iskustvu, pod mojim vođstvom – kazala je za sajt Vesti online Marija Marković.
Deca uživala u stvaralaštvu
Glina, prirodan i svestran materijal, pružila je malim učesnicima bogato senzorno iskustvo, podstičući kreativnost, finu motoriku i lični izraz.
Kroz slobodno oblikovanje, otkrivanje oblika i tekstura, kao i stvaranje jednostavnih likova, deca su imala priliku da istraže umetničke tehnike u prijatnom i podsticajnom okruženju.
Radionica daje vrednost kreativnom procesu i podstiče samostalnost, saradnju i razvoj umetničkih i socijalnih veština.
– Ova iskustva sa decom bila su dragocena – svaki susret doneo je nove osmehe, iznenađenja i male umetničke čarolije. Osećanja su pomešana – radost, ponos i malo tuge što se avantura završila. Bilo je divno gledati kako deca sa oduševljenjem stvaraju, istražuju i izražavaju sebe kroz glinu. Svaki susret bio je poseban – ispunjen smehom, koncentracijom i iskrenom radošću stvaranja. Za mene, ova radionica je bila prelepo iskustvo – prilika da podelim svoju strast i znanje, i da zajedno sa decom uđem u svet mašte, igre i umetnosti. Za mene kao umetnicu i edukatorku, ova radionica je bila duboko ispunjavajuća – potvrda koliko je važno negovati kreativnost od najranijeg uzrasta i koliko umetnost može povezivati, lečiti i osnaživati. Hvala svakom malom učesniku, roditeljima i svima koji su podržali ovaj projekat. Nosim sa sobom puno emocija i divnih uspomena – istakla je naša sagovornica za Vesti online, vajarka Marija Marković.
Marija nesebično delila znanje
Obrada drveta
Da se podsetimo, Marija živi u Veneciji i predaje u srednjoj školi. Koristi više materijala u izradi skulptura i otkriva da tehnika rada na ledu je slična onoj pri radu u drvetu, koristeći motornu testeru za sečenje leda i dleta koja su slična za obradu drveta. Marija, rođena Beograđanka, predsednica je Međunarodnog kulturnog udruženja „Atelier 3+10”, u kome se bavi promocijom savremene umetnosti. Izložbe koje organizuje i na kojima učestvuje kao umetnica su visokog nivoa i uglavnom podržane od strane različitih italijanskih i stranih institucija.
Radionica pokazala lepotu vajarstva
Skulpture u kamenu
Nedavno, iz poslovnih razloga, preselila se u Abruco, tačnije u Peskaru, gde je kao profesor radila u srednjoj likovnoj školi, ali se ponovo vratila svom gradu, koji je prihvatio kad je prvi put kročila u Italiju, Veneciji. Svoj umetnički pravac nastavlja u izradi skulpture u kamenu sa planine Majele. U međuvremenu izlaže i učestvuje na raznim simpozijumima u Italiji i drugim zemljama. Osim kamena i drveta, takođe pravi skulpture u ledu i snegu, ali i u čokoladi. Njeni radovi su izloženi ne samo u Evropi, već i u Kini.
Željko Obradović, trener Partizana, poručio je posle produžetka i drame u Podgorici u prvom meču finala ABA lige, da je njegov tim srećno pobedio Budućnost – 94:88 (83:83), dodajući da je ovo tek početak i da je košarka nepredvidiva.
Partizan je u poslednjem minutu imao čak osam poena zaostatka, ali je sa dve trojke i zakucavanjem uspeo to da „istopi“ i da uvede meč u produžetak, posle kog se bolje snašao i slavio.
Obradović je realan, ne krije da je sreća bila presudan faktor po njegov tim, koji vodi 1:0 u finalnoj seriji ABA lige.
Mislim da je prva utakmica finala plej-ofa opravdala sva očekivanja. Svi oni koji vole košarku su pretpostavljali da će biti ovako, puno emocija, puno padova u igri i kod nas i kod Budućnosti. Treba biti pošten i iskren i reći da je Budućnost imala dobijenu utakmicu. Međutim, košarka je nepredvidiva – rekao je Obradović na konferenciji za medije.
Iskusni strateg svestan je „okova“ i pritiska koje sa sobom nosi finale, koje se igra na tri dobijena meča.
– Ako pogledate procente šuta, odnosno broj promašenih slobodnih bacanja, oni 12, mi 11, dovoljno govori o tome koliko je igračima teško i koliko donosi finale. Mislim da smo srećno pobedili, mada smo imali dobrih trenutaka. Odigrali smo ovaj produžetak dobro, pametno i zahvaljujući tome uspeli smo da pobedimo – ističe Željko.
Obradović je podsetio da je finalna serija tek počela.
– Serija je tek otvorena, ima još mnogo toga ispred nas. Čestitam Budućnosti na dobroj igri, ali i mojim igračima što su našli snage i našli način kako da se vratimo u najkritičnijem trenutku utakmice i da dođemo do situacije da izborimo produžetak i da pobedimo – naveo je Obradović.
Naredni meč između Budućnosti i Partizana igra se takođe u Podgorici, u subotu od 21 čas.
Posle toga serija se seli u Beograd. Treći meč zakazan je za 10. jun od 20 sati.
Eventualni četvrti meč je na programu 12. juna u Beogradu, a potencijalna majstorica bila bi odigrana 16. juna u Podgorici.
Crne rupe su nam nevidljive osim ako nemaju interakciju sa nečim drugim. Neke konstantno žderu gas i prašinu, a čini se da blago svetle dok materija upada u njih. Druge crne rupe potajno vrebaju u mraku godinama dok im se neka zvezda ne približi toliko da mogu da je progutaju.
Nova studija američke agencije NASA, Evropske svemirske agencije (ESA) i drugih naučnih institucija opisuje tri ekstremna primera supermasivnih crnih rupa koje se hrane masivnim zvezdama. Ovi događaji oslobodili su više energije nego 100 supernova i predstavljaju najjače eksplozije od Velikog praska koje su do sada otkrivene, saopštila je NASA.
Svaka od ovih supermasivnih crnih rupa nalazi se u centru udaljene galaksije i iznenada je zasijala kada je uništila zvezdu od 3 do 10 puta masivniju od našeg Sunca. Sjaj je zatim trajao nekoliko meseci, navela je NASA.
Naučnici opisuju ove retke pojave kao novu kategoriju kosmičkih događaja nazvanih „ekstremni nuklearni tranzijenti“. Potraga za više ovakvih ekstremnih nuklearnih tranzijenata mogla bi pomoći u otkrivanju nekih od najmasivnijih supermasivnih crnih rupa u univerzumu, koje su obično tihe.
„To ima uticaja na okruženje u kojima se ovi događaji dešavaju. Ako galaksije imaju ove događaje, oni su važni za same galaksije“, rekao je Džejson Hinkl, postdiplomac na Univerzitetu Havaja i glavni autor nove studije u časopisu Science Advances koja opisuje ovaj fenomen.
Uništenje zvezda proizvodi visokoenergetsku svetlost kojoj je potrebno preko 100 dana da dostigne vrhunac sjaja, a zatim više od 150 dana da oslabi na polovinu svog vrhunca. Način na koji visokoenergetsko zračenje utiče na okolinu rezultira emisijama niže energije koje teleskopi takođe mogu detektovati.
Jedan od ovih događaja uništavanja zvezda nazvan je „Barbika“ zbog svog kataloškog identifikatora ZTF20abrbeie. Otkriven je 2020. godine u Opservatoriji Palomar Kalifornijskog tehnološkog instituta i dokumentovan u dve studije iz 2023. godine. Druge dve crne rupe detektovala je misija Gaja Evropske svemirske agencije 2016. i 2018. godine i detaljno su proučene u novom radu.
Opservatorija Nil Gerels Svift bila je ključna u potvrđivanju da su ovi događaji morali biti povezani sa crnim rupama, a ne sa zvezdanim eksplozijama ili drugim fenomenima. Način na koji je rendgenska, ultraljubičasta i optička svetlost jačala i slabila tokom vremena bio je poput otiska prsta koji se podudarao sa crnom rupom koja kida zvezdu.
„Ono što mislim da je toliko uzbudljivo u vezi sa ovim radom jeste da pomeramo gornje granice onoga što razumemo kao najenergetskija okruženja u univerzumu“, rekla je Ana Pejn, naučnica u Naučnom institutu za svemirski teleskop i koautorka studije.
Nepoznati napadač otvorio je u četvrtak uveče vatru iz vatrenog oružja na grupu mlađih lica na opštini Voždovac, ali nije bilo povređenih od vatrenog oružja.
Uprkos tome, jedna osoba je povređena tako što je prilikom bekstva vozilo udarilo jednu osobu nanevši joj povrede za sada neutvrđenog stepena, nakon čega ju je Hitna pomoć prebacila u Urgentni centar, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Incident se odigrao oko 22 časa, a već od 22.15 časova na području policijskih stanica Voždovac, Zvezdara, Vračar i Savski venac, stavljena je na snagu policijska akcija “Vihor 3”.
Policija intenzivno radi na identifikaciji i pronalaženju počinilaca.
Predsednik SAD Donald Tramp nije zadovoljan odlukom Kijeva da izvede udare na ruske vojne aerodrome, a u Beloj kući razmatraju i opciju obustave podrške Ukrajini, piše “Atlantik”.
Prema rečima izvora lista iz redova vašingtonske administracije, američki lider je privatno izrazio nezadovoljstvo zbog toga što ti udari mogu da dovedu do eskalacije sukoba.
“Napad dronovima ponovo je probudio nezadovoljstvo predsednika koje postoji odavno…Vladimirom Zelenskim i izazvao nove sporove u Beloj kući o tome da li SAD treba da napuste Ukrajinu”, navodi se u članku.
Kako se navodi, Tramp za Zelenskog kaže da je “usijana glava” i “loš momak” i smatra da on pokušava da isprovocira treći svetski rat.
Prema rečima jednog od izvora, šef Bele kuće smatra da Zelenski treba potpuno da se fokusira na pregovore sa Rusijom u Istanbulu.
List navodi i da Tramp još nije odlučio o daljim koracima kada je reč o ukrajinskoj krizi. Pomoćnici su mu predložili razne opcije, od pooštravanja sankcija Rusiji do smanjenja podrške Kijevu.
Američki lider je takođe rekao svojim pomoćnicima da ne veruje u mogućnost trilateralnog susreta sa Zelenskim i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u skorije vreme.
Rusko Ministarstvo odbrane je 1. juna saopštilo da je Ukrajina napala aerodrome u pet regiona koristeći dronove za snimanje od prvog do drugog lica. Napadi u Ivanovskoj, Rjazanjskoj i Amurskoj oblasti su odbijeni, dok se nekoliko letelica zapalilo u Murmanskoj i Irkutskoj oblasti.
Pojavivši se na jednoj premijeri (“The Phoenician scheme”) glumac Tom Henks progovorio je, između ostalog, i o knjizi njegove ćerke Elizabet En (“The 10: A memoir of family and the open road”) u kojoj je ona pisala o brojnim dramama kroz koje je prolazila zbog svoje sada pokojne majke, Samante Luis. Najpre, on ju je maksimalno ishvalio, ne skrivajući koliko je samo ponosan na nju što je tako nešto uradila.
Potom, istakao je da ga njen potez (da o svemu tome uopšte i piše) – nije posebno iznenadio. Što se njega tiče, to je bilo izuzetno hrabro od nje.
– Nije me iznenadilo što je moja ćerka imala radoznalosti pa i, rekao bih, “snage da puca sebi u nogu” ne bi li ispitala čitavu tu stvar, a onda i bila toliko iskrena – prokomentarisao je glumac za “Access Hollywood”, dodajući kako “svi svakako dolaze iz raznih porodica”, a da je njena “samo poznatija”.
– Ona je toga svesna, a svakako se maksimalno predala zadatku i to na kakav način. Mislim da svako ko je za tako nešto sposoban u stvari ima smeo, novinarski, književni um. Oduševljen sam što mogu to da kažem za sopstvenu ćerku – objašnjavao je Henks, tvrdeći da je tačno znao ko je Elizabet En još kad je imala svega šest nedelja.
Njena ličnost, temperament, način na koji je “gledala na svet kroz svoj govor tela” sve mu je, navodno, još onda rekao.
Tom je, podsetimo, pored Elizabet dobio i sina Kolina sa Samantom, s kojom je bio u braku od 1978 do 1987. godine. Ona je preminula 2002. od raka pluća. Elizabet En u svojim memoarima objasnila je da je njenoj majci “mentalno zdravlje bilo značajno narušeno i da je često bila nasilna prema njoj”.
– Gurala me je, tresla, vukla za kosu, zaključala me je u plakar nekoliko puta… Pričala mi je kako tamo ima ljudi koji čekaju da mi utonemo u san, ne bi li oni izašli i radili svakakve strašne stvari – pisala je između ostalog ona, na veliko iznenađenje javnosti.
Vladimir Zelenski koji je izgubio legitimnost načinio je terorizam državnom ideologijom kijevskog režima, rekao je predsednik ruske Dume Vjačeslav Volodin.
Volodin je istakao da Zelenski snosi ličnu odgovornost za terorističke napade u kojima ginu civili.
Zelenski, kako je rekao predsednik Dume, nije potreban mir, on ne razmišlja o građanima Ukrajine i budućnosti zemlje. On po svaku cenu želi da se održi na vlasti.
Prema Volodinovim rečima, parlamenti zapadnih država treba da shvate da su odgovorni za ono što Zelenski radi, jer za to uglavnom ima njihovo odobrenje ili prećutnu saglasnot.
– Za pogibiju civila će odgovarati – poručio je on.
