Nastavak briselskih pregovora najavljen za ponedeljak, 28. septembar kada je trebalo da se sastanu Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti pod znakom je pitanja, jer iz Evropske službe za spoljne poslove stiže poruka da oni trenutno ne mogu da najave taj sastanak, ali će se se dijalog na ekspertskom i visokom nivou nastaviti čim “sve bude na mestu”. Odnosno, čim se dve strane dogovore.
Problem je, kako se čuje, nastao, jer Priština insistira na “međusobnom priznanju”, dok je prioritet Beograda “formiranje Zajednice srpskih opština”, dogovoreno još 2013. u Briselu. Da Priština neće da razgovara o ZSO potvrdio je i predsednik vlade samoproglašenog Kosova Avdulah Hoti, koji treba da putuje u Brisel na sledeću rundu razgovora pod pokroviteljstvom EU, koje vode specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak i šef evropske diplomatije Žozep Borel.
Priština, kako tumači za “Vesti” profesor bezbednosnih nauka Miroslav Bjegović, ultimativnim ponašanjem prema Briselu, pokušava da sa agende sporazuma sa Beogradom izbaci najznačajniju tačku o formiranju ZSO, na koje su se obavezali još pre sedam godina.
– Oni pritiskaju Brisel da u protivnom neće doći na naredni sastanak, a ne shvataju da je upravo EU garant realizacije ovog sporazuma i da im dosadašnje ponašanje više neće biti tolerisano – kaže Bjegović.
Naš sagovornik je mišljenja da je posle Vašingtonskog sporazuma i stavljanja potpisa predsednika SAD Donalda Trampa Brisel dobio drugačiji impuls i pristup rešavanju dogovorenog i potpisanog, a kako kaže, sigurno će kosovski predstavnici ubrzo osetiti taj drugačiji pristup Evropske unije. Bjegović ne isključuje mogućnost da Priština bude sankcionisana na više načina, jer njeni predstavnici nisu više u poziciji da biraju o čemu hoće, a o čemu neće da pregovaraju.
– Ako bi im to dozvolio, Brisel bi kao garant za sprovođenje potpisanog bio doveden u pitanje – zaključio je Bjegović.
Inače, Avdulah Hoti je u obraćanju medijima u Prištini rekao da je pitanje formiranja zajednice opština sa srpskom većinom “zatvorena tema” o kojoj se neće pregovarati. On kaže da ne zna da li će 28. septembra u Briselu doći do sastanka Prištine i Beograda, jer će to biti odlučeno narednih dana.
– Ono što znam jeste da dijalog sa Srbijom mora biti unapređen – rekao je Hoti, naglašavajući da je “Kosovo učinilo mnogo time što je prihvatilo da se nastavi dijalog za mir sa Srbijom”.
U Briselu je prošle nedelje u nastavku pregovora srpska delegacija, kako je rekao direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić, insistirala da ZSO bude prva tema razgovora, a Priština se suprotstavila. Formiranje ZSO, prioritet za Srbe sa KiM, deo je 48 sporazuma koje su Albanci s Kosova za proteklih dvadesetak godina potpisali, a da nijedan od njih nisu sproveli. Potpisnik sporazuma o ZSO je bio tadašnji tzv. premijer Hašim Tači, a govorio je da treba promeniti 60 do 70 zakona da bi sporazum o ZSO bio primenjen, što se do sada nije desilo.
Španci uz Srbiju
Španija trenutno nema razloga da promeni stav po pitanju priznanja kosovske nezavisnosti, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje, reagujući na medijske objave da je Madrid spreman na priznavanje. Oni su rekli da odnos Španije prema toj nezavisnosti nije nepravedan, već je, naprotiv, u potpunosti u skladu s međunarodnim pravom. Zamenik ukrajinskog šefa diplomatije Vasil Bodnar upozorio je na mogućnost priznavanja tzv. Kosova, rekavši da ne treba praviti paralele između Kosova i Krima, jer su to dve različite stvari.
Nema biranja
U prištinskoj Kancelariji EU Srni je rečeno da je neizvesno da li će biti održan najavljeni sastanak Prištine i Beograda, jer je Beograd na poziciji da je pitanje formiranja ZSO prva tema u nastavku dijaloga, a Priština ne odustaje od stava da je dovoljno napravljen kompromis prihvatanjem dijaloga bez prethodno ispunjenog zahteva da se pregovori nastavljaju s ciljem postizanja sporazuma o međusobnom priznavanju. EU je, prema nezvaničnim informacijama, poručila albanskim predstavnicima da se ne može birati o čemu će da pregovaraju, jer je Priština pristala na dogovorenu agendu koja podrazumeva razgovore o implementaciji svih neprimenjenih dogovora iz Briselskog sporazuma.
