U lobiranju za nezavisnost Kosova, tzv. predsednica Vjosa Osmani stigla je do Japana da traži podršku za nova priznanja i ulaz u međunarodne organizacije. Tom lobiranju se nedavno pridružio turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, a primećuje se i približavanje Grčke Prištini, pa se nameće pitanje jačaju li pritisci na države koje nisu priznale tzv. Kosovo i pod čijom je palicom ta politička ofanziva?
Interesantno je, kaže za “Vesti”, profesor Miroslav Bjegović sa Fakulteta za bezbednost, zašto se Erdogan, baš sada, javno i otvoreno zalaže i lobira za ostvarivanje lažne kosovske nezavisnosti kod zemalja koje ne priznaju Kosovo. Pritom, kako ističe, Erdogan svesno ne poštuje Vašingtonski sporazum koji zabranjuje lobiranje do 1. septembra, iako zna da ne može da utiče na države koje nisu priznale Kosovo.
– SAD vrše politički pritisak na članice UN koje nisu priznale Kosovo, a u tome je Erdogan video priliku da se dodvori Vašingtonu, stavljajući se u ulogu njihovog glasnogovornika. Zauzvrat očekuje izbegavanje američkih ekonomskih sankcija koje su već na pomolu – kaže Bjegović.
On ističe da Erdogan mora da bude svestan da je, njegovo mešanje u unutrašnja pitanja Srbije u kojima podržava nasilno otcepljenje dela srpske teritorije, posebno osetljivo, da ugrožava bezbednost i teritorijalni integritet Srbije, a može izazvati nove sukobe na Balkanu i šire.
– Mora se znati da Srbi dobro pamte svoju nedavnu istoriju, uloge i zlodela drugih zemalja prema njima, ali žele bolju i sigurniju budućnost koju moramo zajednički da gradimo uz uzajamno poštovanje i ista pravila za sve – zaključio je Bjegović.
Da bi Grčka, izričita u nepriznavanju Kosova, mogla da pravi zaokret, nazire se na učestalim sastancima sa političkim predstavnicima u Prištini u 2021. U julu se Aljbin Kurti sreo sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, a u junu, drugu godinu zaredom, šef grčke diplomatije Nikos Dendias posetio je Prištinu iznevši spremnost za pomoć tzv. Kosovu u liberalizaciji viznog režima. Prištinska Kancelarija za ekonomske i komercijalne poslove u Atini je postala Kancelarija za interese, a bavi se i razvojem političkih odnosa.
Novim koracima Atine, razočaran je bivši šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović jer, kako ističe, odstupanje od nedvosmislene podrške suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, nije u skladu sa dugom tradicijom prijateljstva Srbije i Grčke.
– Ti potezi Atine štete Srbiji, a koriste separatističkim tendencijama na Balkanu i u Evropi. Iluzorno je da bilo ko Srbiju tretira kao monetu za potkusurivanje u odnosima sa SAD, NATO ili Turskom – saopštio je Jovanović koji je uveren da će Srbija nastaviti politiku zaštite suvereniteta, teritorijalnog integriteta i mirnog rešavanja pitanja KiM na osnovu Povenje UN, Završnog dokumenta Oebsa i u okvirima Rezolucije SB UN 1244 i time jačati podršku prijateljskih zemalja.
Branimo svoje
Srbija, prema Bjegovićevim rečima, neće ignorisati taj turski stav.
– Kosovo nije ni tursko, ni albansko, već vekovima srpsko i Srbija nije više tako mala i slaba da ne može reagovati prvenstveno diplomatski i pravno, jer brani svoje – navodi naš sagovornik.
Ankara teži da dominira
Miroslav Bjegović podseća na odličnu trgovinsku i ekonomsku saradnju sa Turskom, odnosno da u Srbiji posluje više od 1.000 turskih kompanija i da su potpisani veliki zajednički infrastrukturni projekti poput auto-puta Beograd-Sarajevo. Tu je, kaže, i više od 140 godina diplomatskih odnosa, što je u duhu dobrih odnosa dve zemlje i što Srbija poštuje.
– Ne treba, ipak, zaboraviti njihovu težnju za dominacijom na Balkanu u vidu verske komponente, prvenstveno zbog Bošnjaka i muslimana koji Tursku vide kao matičnu državu, ali ni na postojanje tajnog plana za stvaranje prve muslimanske države na Balkanu zbog konkurencije prisutnosti na ovom prostoru u odnosu na Kinu i Rusiju – kaže Bjegović.
