Poslednjih godina svedoci smo nagle ekspanzije robotike i veštačke inteligencije, koja je za mnoge i dalje nepoznanica, iako se primenjuje u gotovo svim segmentima naših života, počevši od mobilnih telefona, koji su svakog dana sve pametniji, do raznoraznih aplikacija primenjivih čak i za čuvanje ovaca.
Šta je veštačka inteligencija, gde su njeni koreni, kakve sve dobrobiti i olakšice donosi čovečanstvu, ima li razloga za zabrinutost od zloupotreba i strah njenog izumitelja – čoveka, kao biološkog bića – neka su od pitanja koja otvaramo.
Stručnjaci kažu da, najprostije rečeno, veštačka inteligencija nije ništa drugo do program koji rešava predviđene zadatke, ali uz mogućnost da i sam sebe uči. Sakupljanjem i obradom podataka daje mišljenja i rešenja. Da Srbija u toj oblasti ne kaska za svetom, dokaz je i krajem prošle sedmice u Kragujevcu održana prva srpska međunarodna konferencija za primenjenu veštačku inteligenciju, u organizaciji tamošnjeg Univerziteta i Srpske akademije nauka i umetnosti.
Početkom decembra, uz najviše državne zvaničnike i goste iz inostranstva, u istom gradu je predstavljena Daca – prva srpska nacionalna platforma za veštačku inteligenciju. Istaknuto je da je to dokaz da je naša zemlja spremna da napravi novi, evolucijski iskorak u procesu digitalizacije našeg društva i obezbedi alat za još brži i snažniji razvoj naše istraživačke i inovativne zajednice.
Mediji su Dacu krstili kao “novi mozak Srbije”, a da se ne radi o igrački govori i podatak da je u izgradnju Data centra u srcu Šumadije, država uložila više od 55 miliona evra. Sama Daca robot govorila je o bolestima. Istaknuto je da je taj centar u stanju iz svih zdravstvenih centara da primi sve snimke sa mamografa, rendgenske snimke i da ih obradi milion u jednom danu.
– Daca će znati svašta o vama – zaključili su mediji, a neki stručnjaci su odmah postavili i pitanje korišćenja ličnih podataka građana Srbije, tj. njihove zaštite.
Daca je jednostavno superkompjuter poslednje generacije, visokih performansi spreman da obradi ogromnu količinu informacija u kratkom vremenskom periodu, i to je samo još jedan od ispunjenih zadataka na digitalnom putu Srbije 2020 do 2025. Prema Dacinim rečima, u ovoj godini će biti generisano 40 puta više podataka nego pre deset godina, dok će za tri godine taj broj biti dupliran i zato investicije u superkompjutere globalno rastu. Stručnjaci za informacione tehnologije objasnili su medijima da hardverska osnova ove platforme omogućava da svi državni organi budu spojeni sa svim servisima, kao što je na primer e-uprava. Krajnji cilj je da se kompletna komunikacija sa državom digitalizuje, što znači da će svi moći sve onlajn da završe, da popune sve formulare, predaju dokumenta i završe poslove na klik, što bi se reklo. Istaknuto je da je reč o ozbiljnoj uštedi vremena.
Gotovo da nema oblasti u kojoj ne mogu da se primene robotika i veštačaka inteligencija, od poljoprivrede, industrije, obrazovanja, medicine, u svim granama u kojima se čovek vekovima dokazivao kao radno i osećajno biće. A da li je ipak čovek ugrožen i što bi se reklo zastareo model u odnosu na svoje tehnološke kopije? Sagovornici naše vikend teme dr Aleksandar Rodić, viši naučni saradnik u Institutu “Mihajlo Pupin” i prof. dr Branislav Kisačanin, vodeći istraživač u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije, tvrde da čovek nije ugrožen, da je superiorniji, i da će veštačka inteligencija samo ubrzati napredak za dobrobit čovečanstva.
Srodne “duše”
Japan već uveliko finansira projekte koji pomoću veštačke inteligencije pomažu ljudima da pronađu partnere i osnuju porodice. Iz Zemlje izlazećeg sunca, poodavno je saopšteno da će ulagati u projekte kojima se veštačka inteligencija koristi i za traženje srodne duše. Razlog za takvu odluku japanskih vlasti, bila je niska stopa nataliteta. Godine 2020. u toj zemlji rođeno je manje od 865.000 beba, što je izuzetno malo.
Beogradska šaka
Malo Beograđana zna da su naučnici Instituta “Mihajlo Pupin” prvi u svetskoj istoriji konstruisali pretke robota i da se oni danas mogu videti u Muzeju nauke i tehnike, u Skender-begovoj 51. Prva robotska šaka napravljena je u Srbiji. Tokom 1968. godine, započet je rad sa veoma jednostavnim egzoskeletom, koji je kompletiran tokom naredne godine.
