Nemačka još uvek zaostaje kada je reč o beskontaktnom i bezgotovinskom plaćanju. Zbog toga se razmatra uvođenje zakonske obaveze koja bi trgovcima omogućila i kartično plaćanje.
Trenutno su novčanice evra jedino neograničeno zakonsko sredstvo plaćanja – trgovci moraju prihvatiti gotovinu, osim ako je drugačije naznačeno u poslovnim uslovima. Nova savezna vlada želi da i kartično plaćanje postane standardna opcija, kako bi građani imali izbor između gotovine i elektronskog plaćanja.
U koalicijskom sporazumu navodi se:
– Osiguraćemo da svako i dalje sam odlučuje kako želi da plaća. Gotovina ostaje važeće sredstvo plaćanja, a trgovci će u pravilu nuditi i barem jednu digitalnu opciju.
Iako je prvobitno predviđeno da „barem jedna digitalna opcija bude postepeno uvedena“, smer je jasan – u budućnosti će potrošači moći da biraju između gotovine i kartice, posebno u restoranima i prodavnicama.
Borba protiv utaje poreza
Gotovina ne ostavlja trag, dok elektronska plaćanja ostavljaju. Političari uvođenje kartičnog plaćanja vide i kao način suzbijanja utaje poreza, posebno u ugostiteljstvu, gde su gotovinske transakcije i dalje česte.
Obaveza fiskalne kase
Koalicioni sporazum predviđa i obavezu fiskalne kase za firme sa godišnjim prometom većim od 100.000 evra, od 1. januara 2027. godine. Cilj je evidentiranje svih transakcija, što ugostitelji kritikuju zbog dodatnih troškova i administracije.
Predsednik Nemačkog poreznog sindikata Florian Köbler ističe:
– Kad bi svi plaćali karticom, poreski prihodi bi bili znatno veći.
Međutim, planovi ne predviđaju ukidanje gotovine – kartično plaćanje bi trebalo da bude dodatna opcija.
Šta građani misle?
Istraživanja pokazuju podeljena mišljenja:
– 50 % građana podržava obavezu kartičnog plaćanja uz zadržavanje gotovine.
– 44 % je protiv zakonske obaveze,
– 6 % je neodlučno.
Strani turisti takođe primećuju razliku – 51 % smatra da je kartično plaćanje u inostranstvu znatno češće nego u Nemačkoj.
Mladi žele digitalno
Najveću podršku obavezi kartičnog plaćanja daju mlađi građani (16–29 godina), gde 62 % to podržava. Kod starijih od 60 godina samo 45 % podržava ovu ideju, dok svaki drugi odbija kartično plaćanje.
Važno je napomenuti – ne planira se ukidanje gotovine. Međutim, trgovine koje primaju samo gotovinu često frustriraju kupce – 31 % građana smatra da je to iritantno.
Mobilno plaćanje kod mladih
Mlađa generacija preferira mobilno plaćanje:
– 44 % plaća pametnim telefonom ili satom,
– 40 % karticom,
– 25 % još uvek gotovinom.
Kod starijih od 60 godina:
– gotovo niko ne koristi mobilno plaćanje,
– 34 % koristi karticu,
– 68 % i dalje preferira gotovinu.
Promena u zakonodavstvu koja bi uvela obavezu kartičnog plaćanja mogla bi da utiče i na Srbe koji žive u Nemačkoj, kojih prema procenama ima između 400.000 i 800.000. Mnogi pripadnici srpske dijaspore svakodnevno koriste gotovinu, posebno u manjim prodavnicama, restoranima i lokalnim pijacama gde se mobilna i kartična plaćanja još uvek ne primenjuju uvek lako. Uvođenje zakonske obaveze za prihvatanje kartica olakšalo bi im svakodnevne transakcije, omogućilo veću fleksibilnost i smanjilo potrebe za nošenjem gotovine, ali istovremeno bi zahtevalo da se priviknu na novu praksu plaćanja i kod lokalnih, manjih trgovaca.
