U organizaciji Ambasade Republike Srbije u Kraljevini Danskoj i Srpskog folklornog ansambla “Opanak” svečano je obeležen Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Ovaj praznik novije srpske istorije koji se praznuje od 2020 godine u Srbiji i Republici Srpskoj i simbolično je ustanovljen u znak sećanja na 15. septembar 1918. godine, kada je srpska vojska probila Solunski front.
Program je započeo intoniranjem himne Republike Srbije.
Prisutnim mnogobrojnim gostima dobrodošlicu je poželela Nj.E Ambasadorka Mirjana Živković i ukazala na značaj i važnost jedinstva i slobode.
– Ovaj praznik nas podseća na najslavnije dane srpske istorije, na herojsku borbu na Kajmačkalanu, na borbu Srba za slobodu. Simbol te pobede i vaskrsa naše vojske i njenog oporavka van naše lepe i tada ranjene Srbije bila je srpska zastava kao simbol raspeća i vaskrsa, kao simbol države i slobode u koje su hiljade srpskih vojnika gledali kao inspiraciju koja ima je davala snagu da istraju u svojoj borbi za slobodu Srbije, da za nju polože najveću moguću žrtvu, svoj život. Zastava je mnogo više od jednog parčeta, komada tkanine. Ona je simbol identiteta, istorije i borbe svakog naroda. Srpska zastava kroz vekove je menjala boje, oblike i značenja. Pratila je burnu političku i kulturnu prošlost Srbije. Prve zastave su se koristile još u srednjem veku kao barjaci koji su bili simbol dinastija i crkve. Tokom dinastije Nemanjića te zastave su bile ukrašene simbolom dvoglavog orla i krsta, odnosno simbolima pravoslavlja i državne moći. Današnji oblik nacionalne zastave tzv. Trobojka, sa crvenom, plavom i belom bojom, postaje zvanična tokom XIX veka u vreme Prvog srpskog ustanka protiv Turaka i od tada se smatra simbolom slobode i jedinstva. Ovim današnjim okupljanjem i ovim divnim programom koji su pripremili naši dragi članovi folklornog ansambla Opanak, mi želimo da pošaljemo poruku jedinstva srpske zajednice u Kraljevini Danskoj – istakla je ambasadorka Mirjana Živković.
Moderatori programa su bile Jovana Pecovski, umetnički rukovodilac ansambla Opanak i Milica Maksimović Ćeličanin, predsednik ansambla.
Program je započeo pesmama: “Nas tri sestre zapevati znamo”, “Zaspo mi je dragi na zelenoj travi” i “Urodile žute kruške”. Zatim je nastupio dečiji ansambl sa Igrama iz Srema. Program je nastavljen pesmama “Gusta mi magla padnala” i “Ajde Jano” uz klavirsku pratnju jedanaestogodišnje Anđelije Čeličanin.
Aplauze je pobrala i specijalna gošća iz Srbije Jovana Zukanović, jedan od najlepših glasova etno muzike iz Srbije. Jovana je zajedno sa Nemanjom Guzijanom, prijatelj i saradnik ansambla Opanak. Njih dvoje su ovaj ansambl pratili kroz mnoge sezone, održavali radionice. Javana se publici predstavila sa srpskom patriotskom pesmom “Vila sa Košara”.
Mešoviti ansambl se predstavio igrama iz Leskovca i igrama iz Crne Trave – “Vodu liju – lice miju”, koreografa Dragana Pavlovića. Otpevana je i pesma “Veseli se srpski rode”.
Proslavi ovog srpskog praznika prisustvovao je i Vladimir Kokanović, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
Na kraju se Milica Maksimović – Ćeličanin zahvalila učesnicima i publici rečima:
“Dame i gospodo, za Srbe ne postoji ništa vrednije od jedinstva, slobode i tradicije koju čuvamo čak i kada se kilometri ispreče između nas i zavičaja. A ima li lepšeg načina za očuvanje tradicije nego kroz folklor? Mi u Srpskom folklornom ansamblu Opanak znamo da folklor nije samo igra i pesma. To je vaspitanje, to je i osvrt zaboravu, to je način da naši potomci ne pitaju: “Mama kakva je Srbija?”, već da kažu “Mama, ja sam Srbija!”.
Zahvaljujemo se Ambasadi R. Srbije, svim učesnicima, od njih najmlađih do najiskusnijih, što nose srpske nošnje i srpskom zastavom se ponose… Danas će odavde svako poneti nešto. Niko će poneti sliku deteta koje igra, neki duh pesme, neko će osetiti samo ono što se ne može objasniti. A svi se slažemo da i ako smo u Danskoj, svi znamo ko smo. I nećemo zaboraviti!
Za kraj programa svi prisutni su otpevali pesmu “Tamo daleko”.
