EPA/Boris Pejovic

Crna Gora je, uporedo sa otcepljenjem iz državne zajednice sa Srbijom 2006. godine, pokrenula proces zatiranja srpstva, čulo se na nedavnoj tribini o položaju Srba u Crnoj Gori, održanoj na Pravnom fakultetu u Beogradu.

U ime organizatora diskusije, Studentskog kluba Pravnog fakulteta u Beogradu, predsednik te organizacije Nemanja Vučković kaže za „Vesti“ da se u državnim institucijama i organima državne uprave konstantno vrše diskriminacija i progon građana koji se deklarišu kao Srbi. Pre nekoliko godina su, podseća, u kratkom roku iz Vojske Crne Gore otpuštena ili penzionisana 22 oficira i podoficira.

– Crna Gora se definiše kao građanska država, ali vlast vrši konstantnu majorizaciju, praktično etničko čišćenje zaposlenih koji se deklarišu kao Srbi, jer ili dobijaju otkaze ili ne mogu da se zaposle u državnoj službi. Srba nema ni među direktorima bolnica, vrtića, škola i ostalih državnih ustanova – naveo je naš sagovornik, istakavši da se vrši veliki pritisak da se broj onih koji se izjašnjavaju kao Srbi, a to je skoro 30 odsto, spusti na ispod 20 procenata.

Pozivajući se na podatke Komisije za politički sistem, unutrašnju i spoljnu kontrolu crnogorske Vlade, advokat Vladan Bojić ukazuje da u Vrhovnom, Apelacionom i Upravnom sudu nema nijednog zaposlenog Srbina, niti ih ima među 106 zaposlenih u Generalnom sekretarijatu Vlade.

Postaju Dukljani

– U ministarstvima pravde, nauke i rada takođe nema Srba, dok je u resorima spoljnih poslova, zdravlja i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava zaposlen po jedan Srbin – ukazao je Bojić za „Vesti“ i ocenio da je 21. maja 2006. stvorena država koja se samo zove Crna Gora, dok je njen sadržaj ekstremno preobražen u antipod nekadašnje Crne Gore, pa je danas u osnovi antisrpska.

Vlast u Crnoj Gori je, prema rečima lidera Demokratskog fronta Milana Kneževića, povukla više poteza na štetu Srbije, a jedan od njih je priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije koje će, kako je najavio, biti poništeno kada DF dođe na vlast. Uz to će, ukinuti sankcije Rusiji. On je istakao i da je referendum o nezavisnosti Crne Gore sporan zbog 30.000 glasova koje je Đukanović „pokrao“ i svega 1.400 glasova više za otcepljenje. Pritom je, istakao je Knežević, Crna Gora bez referenduma ušla u NATO, čije su, kako je rekao, „bombe padale na naša dobra“.

– Zemlja predvođena Đukanovićem odrekla se tradicije Nemanjića, Svetosavskog puta, Njegoša i Marka Miljanova. Pravi se ne novi Crnogorac, već Dukljanin po staroj rimskoj provinciji koja nema veze sa južnim Slovenima i pravoslavljem – kazao je Knežević i naglasio da se nameće priča da su Crnogorci potomci baltičkih naroda Litvanaca, Letonaca…

Neophodna podrška

Istoričar Aleksandar Raković je podsetio koliko je bilo teško vratiti u javnost temu položaja Srba u Crnoj Gori, ocenivši da je Crna Gora sve samo ne prijateljska država Srbiji.

– Ključ za kontrolu popisa stanovništva u Crnoj Gori 2021. leži u uspehu srpskih stranaka na izborima, i za to je neophodna podrška Srbije – kazao je Raković.

Univerzitetski profesor Dejan Mirović, kome je zabranjen ulazak u Crnu Goru, rekao je da njegov greh nije narušavanje crnogorskog Ustava, već da je očito problematičan za režim u Podgorici.

Tribinu je pratilo više stotina mladih, a bilo je univerzitetskih profesora, javnih ličnosti i narodnih poslanika, prisustvovali su Ivan Starostin, prvi sekretar ambasade Ruske Federacije u Beogradu, kao i Denis Kruglov, ataše ruske ambasade.

Otimanje crkvene imovine

Nemanja Vučković kaže da su liderima Demokratskog fronta Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću nameštene sudske presude i sada čekaju drugostepenu odluku na kazne od pet godina zatvora za „aferu državni udar“, a sve s ciljem da budu isključeni iz političkog života i da se bave sudskim procesima, umesto da kao poslanici zastupaju interese građana koji su glasali za njih. On tvrdi i da predloženim zakonom o slobodi veroispovesti, tamošnja vlast planira da otme od SPC pravoslavne hramove izgrađene pre 1918. godine i prenese ih u državno vlasništvo, kao i da su ugroženi i srpski jezik i pismo.

Brisanje porekla

Dokle histerija ide pokazao je rektor Univerziteta Crne Gore Danilo Nikolić kada je, krajem prošle godine, u Ozrinićima kod Nikšića, kako je obelodanio hroničar Mitropolije crnogorsko primorske Jovan Markuš, zamenio ploču na grobu svog pradede oficira Staniše Nikolića kraj Nikšića na kojoj je pisalo da je reč o srpskom junaku.