Lična arhiva
Spomenka Tomović

Kad se, po svemu sudeći krajem aprila 1948. godine, Spomenka Tomović pojavila u italijanskom poslanstvu u Beogradu sa neobičnim i retkim zahtevom da se uz pomoć posrednika venča sa italijanskim državljaninom dr Đovanijem de Vidom, pored ostalog je donela i njegovo specijalno punomoćje za onoga ko će ga zamenjivati u tom svečanom činu.

Punomoćje je sročeno 1. aprila 1948. u Padovi, u kancelariji notara dr Antonija Nalina, a svakako po prethodnom dogovoru i uputstvima koja mu je poslala Spomenka, pored ostalog i imenom „zamenika mladoženje“.

Ovlašćenje iz Padove

Notar je, na zahtev Đovanija de Vida, u prisustvu dva svedoka, njemu, kako veli, „poznate i sposobne gospode“ (u pitanju su bili dr Gaetano Gurijano, lekar, verovatno kolega Đanija de Vida, rodom iz mesta Ganjoli di Sopra, okrug Padova, i Ronka Karlo, činovnik, rodom iz Verone, nastanjen u Padovi, napomena B. S), sročio punomoćje u kojem, pored ostalog, stoji:

„De Vido Đovani (Đovani mu je, dakle, bilo kršteno ime, ali su ga svi znali pod imenom Đani, napomena B. S), od oca Vitorija, rođen u Kliftonu (USA) i nastanjen u Padovi, ulica Ospedale, lekar, koji mi ovim aktom izjavi da imenuje za svoga specijalnog punomoćnika gospodina ing. Sinišu Markovića, nastanjenog u Beogradu, ulica Ivana Milutinovića (Zorina 49/I), da u njegovo ime i za njega, pošto mu je nemoguće doći u Beograd, na osnovu čl. 111 Građ. zakonika, zaključi brak sa gospođicom Spomenkom Tomović, nastanjenom u Beogradu, ulica Ivana Milutinovića (Zorina 49/I), te da u njegovo ime može potpisati i sva akta potrebna za ovaj brak (niko se, naravno, više ne seća i verovatno nije ni toliko bitno ko je bio taj Siniša Marković, ali je zanimljivo da je Spomenka i za sebe dala adresu stanovanja, istu koju je dala i za Markovića, iako nije poznato da je ona ikada stanovala u toj ulici, napomena B. S).

Da je punomoćje sročeno po zakonu potvrdio je i sud u Padovi, a Spomenka Tomović se potom obratila i Ministarstvu inostranih poslova Jugoslavije da potvrdi valjanost dokumenta i verodostojnost njegovog prevoda:

„Ne ulazeći u autentičnost samog dokumenta, Ministarstvo inostranih poslova tvrdi da je prevod veran svome tekstu na italijanskom jeziku“, piše u kratkoj napomeni br. 512682 koju je 23. aprila 1948. godine potpisao zamenik šefa odeljenja za legalizacije Dobrosav Milenković.

Birokratska samovolja

S originalnim i uredno prevedenim punomoćjem izabranika svoga srca i još desetak raznovrsnih dokumenata i potvrda, Spomenka Tomović se obratila i Ministarstvu pravosuđa Federativne Narodne Republike Jugoslavije da joj dozvoli zaključenje braka sa italijanskim državljaninom dr Đovanijem – Đanijem de Vidom:

„Izveštavate se da je rešenjem Ministarstva pravosuđa FNRJ br. 727/48 zak. odbijena vaša molba kojom ste tražili dozvolu za zaključenje braka sa italijanskim državljaninom dr Đovani de Vidom iz Padove. Istovremeno vraćaju vam se prilozi koje ste priložili molbi. Priloga: 10

SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU!“

A u hrpi papira i dokumenata kojima je Spomenka Tomović pokušala da podupre svoju molbu i ostvari svoju veliku želju nalazila se i potvrda konzularnog odeljenja italijanskog poslanstva u Beogradu, izdata 20. aprila 1948. godine, svakako na njen zahtev i uz Đanijevo punomoćje, koje je tih dana stiglo iz Padove:

„Ovim se potvrđuje“, piše u tom aktu, „da po zakonima Republike Italije, nema smetnji za sklapanje braka između italijanskog državljanina DE VIDO Đovania od oca Vitoria i majke Katarine Palatini, rođen 30. maja 1913. godine u Kliftonu (Sjedinjene Države Amerike), zavičajnog u Padovi (Italija), sa boravkom u Padovi, lekar, neoženjen, i TOMOVIĆ Spomenke od oca Božidara i majke Jovićević Slavke, rođena 1. H 1922. godine u Sremskoj Mitrovici, sa stalnim boravkom u Beogradu u ulici Čarlija Čaplina br. 12, studentkinja, neudata.“

Ipak, po nekim drugim zakonima koji su tada vladali u Jugoslaviji, a pre će biti po nečijoj birokratskoj (samo)volji, taj brak je bio i nemoguć i nedozvoljen.

I ovaj dokumenat je, inače, prethodno prošao kroz filter tadašnje vlasti u Jugoslaviji, odnosno Narodnoj Republici Srbiji, jer je njegovu verodostojnost, verodostojnost njegovog prevoda sa italijanskog, 5. maja 1948. godine potvrdio Narodni odbor Beograda – treći region.

Potpis dr Kalemera

Ovaj negativni odgovor Spomenki Tomović, bez jedne jedine reči obrazloženja, 24. maja 1948. godine potpisao je tadašnji pomoćnik ministra pravosuđe dr Vladimir Kalember.

Plan o bekstvu

Kad je dobila taj zvanični negativni odgovor iz Ministarstva pravosuđa, datiran 24. maja 1948. godine, i shvatila da nema nikakvih izgleda da legalno kruniše svoju prekograničnu ljubav, Spomenka Tomović je uspela da u narednih 15 dana organizuje i pripremi u tom trenutku gotovo nezamislivo bekstvo, nelegalni odlazak preko granice – da izvede prvu posleratnu otmicu putničkog aviona u Jugoslaviji, možda i u Evropi, a potpisnik ovih redaka nije došao do podatka da je do tada u poratnom periodu i bilo gde u svetu izvedena slična otmica.