Američko uključivanje u rat između Izraela i Irana i gađanje nuklearnih reaktora Teherana, došlo je kao potvrda ocene iznesene na samom početku izraelskog udara na Iran, da se radi o konfliktu koji je svoje začeće imao u Vašingtonu.
Sa ove vremenske distance, smešno deluju inicijalni izgovori Bele kuće da Vašinton nije znao za plan Tel Aviva da napadne Iran.
Za samo nedelju dana, prešli smo put od infantilnih objašnjenja o američkoj neumešanosti (i nevinosti), (koja može da uzme za ozbiljno, verovatno i jedino, biračko telo Donalda Trampa), do toga da ratna avijacija Pentagona gađa ciljeve u Iranu i da se preti novim, još masovnijim udarima.
Izrael je, dakle, napadom na Iran prošle nedelje, sprovodio “prljav posao” u ime SAD (ako je suditi po izjavama nemačkog kancelara Fridriha Merca, u ime čitavog Zapada), te pripremao teren za uključivanje Amerikanaca u sukob sa zemljom koja odbija da svoj nuklearni program prilagodi interesima Vašingtona.
Ovim napadom, još jednom je pokazano da ima velike istine u onome što je svojevremeno pisao Karl Marks “da u sukobu između prava i sile, prednost ima drugo”.
Politika intervencionizma
Preventivnim ratom, institutom i činom koji je zabranjen međunarodnim pravom, Amerika još jednom pokazuje mentalitet velike sile koja za svoje postupke ne odgovara nikome niti podleže bilo kojim, za tako nešto, primerenim pravnim sankcijama i reperkusijama.
Posthladnoratovski intervencionizam Vašingtona, koji je, između ostalog, realizovan u Jugoslaviji 1999. godine, Avganistanu 2001. i Iraku 2003. godine, sada ulazi u novu fazu, ali pokazuje staro lice.
Argumentacija je gotovo identična, kao u godinama nakon 11. septembra, kada je Vašington ušao u “svetski rat protiv terorizma” i kada je tadašnji predsednik Džordž Buš, neposlušne režime Iraka, Avganistana, Kube, Venecuele i Irana čašćavao epitetima i kategorijama “osovina zla”, “sponzori terorizma”, “kriminalne države” i slično.
Bliski istok sve turbulentnije područje
Istim rečima, dvadeset i kusur godina docnije, napad američkih snaga na nuklearna postrojenja Teherana, pravda i aktuelni šef Bele kuće.
Dvostruki aršini
Bombardovanje iranskih položaja, pokazuje i očekivane, ali uvek degutantne, dvostruke aršine u intepretaciji pitanja nacionalne bezbednosti velikih sila, kao i dozvoljenih postupaka da se ista ostvari.
Tako, Amerika nema nikakav problem da napad na zemlju deset hiljada kilometara daleku od njenih granica i njen famozni nuklearni program predstavi kao “pitanje od značaja za nacionalnu bezbednost”, ali je zato kategorična u osudi Rusije koja je napala Ukrajinu, čije granice su na par stotina kilometara od same Moskve, i koja je izrazila želju da na svojoj teritoriji instalira raketne sisteme koji mogu, u roku od par minuta, da zbrišu rusku prestonicu.
Opravdanja za osvajački rat su uvek neukusna, dolazila ona sa američke ili ruske strane, i ovde se ne radi o autorovom svrstavanju za jedan ili drugi geopolitički pol, već se radi o kritici nepodošljive lakoće ubijanja, koja je u samom gradivnom tkivu imperijalističkih tvorevina kakve su najveće svetske sile. Kao i kritici njihove narcisoidne interpretacije svojih i osporavanja tuđih prava da imaju geostrateški ili geoekonomski interes na određenom području. Iran i Ukrajina su validni primeri takvih dvostrukih aršina.
Destabilizacija Bliskog istoka
Kako bilo, američki rat u Iranu je postala politička realnost i kao takva, ona će sa sobom povući određene posledice.
One će, nema nikakve dileme, podrazumevati dodatnu destabilizaciju Bliskog istoka usled širenja rata, stradanje nevinog stanovništva, formiranje terorističkih organizacija i, u krajnjem slučaju, širenje radioaktivnih supstanci, ako dođe do oštećenja nekog od iranskih reaktora.
Na kraju, ukoliko se obistine pretnje iranskog rukovodstva da će gađati američke vojne baze na Bliskom istoku, to će značiti da Vašington mora ozbiljno da se zabrine za svoju nacionalnu bezbednost. I to ne samo van svojih granica. To je istorija već pokazala.
Nema tu mnogo filozofije,zele ameri da uzmu naftu Irana i prave pare.Isto ko libija,irak.Svuda gde zabodu njusku je cisti njihov interes i nista vise.I sve sto rade je u nihovim smisljenim planovima kako oteti iskoristiti a da ih to ne kosta puno.Ustvari to je politika celog zapada vekovima unazad.Porobljavali su sve slabije iskoristavali ih,nametali njihovu tzv kulturu, jezik.Najuspesniji u tome su ispali englezi koji u ovom vremenu dominiraju i namecu svoje interese bilo koje vrste svima hteli to neki ili ne.
ŽIVELA AMERIKA, EVROPSKA UNIJA I EVROPSKA SRBIJA U UNIJI.