Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je u Moskvi sa Stivom Vitkofom, specijalnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa, saopštio je Kremlj, uoči američkog ultimatuma datog Rusiji za postizanje mirovnog sporazuma sa Ukrajinom.
Kremlj nije odmah pružio više detalja o sastanku. Vitkof je rano ujutro prošetao parkom Zarjadje, nedaleko od Kremlja, sa Kirilom Dmitrijevom, izaslanikom ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju.
Dmitrijev je igrao ključnu ulogu u tri runde direktnih razgovora između delegacija Rusije i Ukrajine u Istanbulu poslednjih meseci, kao i u diskusijama između ruskih i američkih zvaničnika. Pregovori tada nisu postigli napredak ka okončanju rata.
Trampov rok dat Putinu ističe u petak. Vašington preti dodatnim “oštrim carinama” i drugim ekonomskim kaznama, ako se rat ne zaustavi. Tramp je u utorak rekao “još ćemo videti šta će se desiti” u vezi sa njegovom pretnjom da će uvesti carine zemljama koje kupuju rusku naftu, što bi moglo pogoditi Kinu i Indiju.
Tramp je prvobitno dao Moskvi rok od 50 dana, ali je kasnije to skratio. Međutim, i on sam sumnja u efikasnost mera, rekavši da se Rusija pokazala “prilično dobrom u izbegavanju sankcija”.
Zapadni analitičari i ukrajinski zvaničnici kažu da Putin odugovlači kako bi dobio na vremenu i izbegava ozbiljne pregovore dok ruske snage nastoje da zauzmu što više ukrajinske teritorije.
Ruska ofanziva je počela u proleće i očekuje se da će se nastaviti do jeseni, a trupe napreduju brže nego tokom prošlogodišnjeg napada, mada nisu uspele da zauzme nijedan veći grad. Situacija na liniji fronta je kritična za ukrajinske snage, ali celokupna odbrana nije pred kolapsom, kažu analitičari.
Centar za analizu evropske politike sa sedištem u Vašingtonu upozorio je u proceni ove nedelje da postoje “jasni znaci da se Kremlj sprema za širu konfrontaciju sa NATO”, uključujući vojno gomilanje trupa i oružja duž zapadnog krila Rusije prema zemljama alijanse.
Putin je ojačao vojne veze Rusije sa Kinom, Severnom Korejom i Iranom. NATO je, u međuvremenu, u utorak saopštio da je počeo da koordinira redovne isporuke velikih isporuka zapadnog oružja Ukrajini, koje države članice kupuju od SAD.
Putin nije dao nikakav nagoveštaj da bi mogao biti spreman na ustupke. Umesto toga, ruski lider i visoki zvaničnici Kremlja su govorili samo o vojnoj snazi zemlje.
Kremlj je insistirao da su međunarodne sankcije uvedene nakon invazije u februaru 2022. godine imale ograničen uticaj. Ukrajina tvrdi da sankcije uzimaju svoj danak i traži da ih Zapad pojača.
