Angela Merkel je posle pisma ruskog predsednika Vladimira Putina o ukrajinskom dugu za gas pozvala Evropu na zajednički stav po pitanju ruskih energenata i zatražila da to bude jedna od tema na samitu u Ženevi 17. aprila.
Merkelova je zatražila zajednički stav svih zemalja koje ruski gas dobijaju preko Ukrajine u slučaju problema u snabdevanju i založila se za to da se na sastanku šefova diplomatije Rusije i Amerike, kao i Ukrajine i Ketrin Ešton, razgovara o toj temi.
Pre toga su Rusija i njen predsednik u pismu pojačali pritisak na Zapad zbog neplaćenih računa Ukrajine za gas.
– Mi želimo da budemo dobre mušterije i želimo da možemo da se oslonimo na ruske isporuke gasa – rekla je Merkelova u petak u Atini posle susreta sa grčkim kolegom Antonisom Samarasom.
Kad je reč o ruskom gasu, nemački mediji najavljuju i da će i komesar za energetiku EU Ginter Etinger razgovarati sa ministrima za energetiku Rusije i Ukrajine. U mnoštvu ideja i predloga o tome kako da se Nemačka učini manje zavisnom ili čak nezavisnom od ruskog gasa, nemački eksperti ukazuju na najmanje četiri alternative, ukoliko dođe do problema u snabdevanju s Rusijom. Najpre savetuju stvaranje rezervi gasa, potom sklapanje novih ugovora o isporukama tog energenta (iz Norveške, Alžira i Katara). Treća mogućnost je gradnja luka za tečni gas, koje za sada u Nemačkoj ne postoje, a poslednja je štednja gasa.
Rusi ne zavrću slavine
U Nemačkoj se godišnje troši 99 milijardi kubnih metara gasa, uglavnom na grejanje stanova, pa bi tu moglo da se uštedi od 60 do 80 odsto kroz bolje građevinske standarde. Ipak, oni trezveniji kažu da nema povoda da se sumnja u sigurnost snabdevanja energentima i da se "Rusija s pravom kritikuje", ali da to ne znači da će "slavine" biti zavrnute. Eksperti, takođe, podsećaju da ni u najgore vreme hladnog rata Rusija nije obustavljala isporuke gasa i nafte Nemačkoj.
