Dok smo se ovih dana spremali da čitaoce “Vesti” pozovemo u pomoć samohranim roditeljima, Bajru Suljević i Vukomira Tomovića iz Novog Pazara, koji decenijama sami i uz povremenu podršku dobrih ljudi naše dijaspore, brinu o nepokretnoj i bolesnoj deci, na adresu ovo dvoje nevoljnika stigle su nove donacije.
Za njih su u ovom trenutku neizmerno značajne, jer bez ogreva i igde ičega čekaju dugu, hladnu i neizvesnu zimu. Istina, po 100 evra porodice Selimović iz Nemačke, koliko im je uručeno, neće rešiti njihove nagomilane probleme, ali će im bar malo i nakratko olakšati život. Ovo je ujedno i prilika da pozovemo i druge dobre ljude iz naše dijaspore da pomognu Bajri Suljević, koja brine o ćerki Arijeti (27) vezanoj za postelju i Vukomiru Tomoviću, koji brine o nepokretnim sinovima Ivanu (41) i Predragu (31), po mnogima najugroženijim štićenicima Humanitarnog mosta “Vesti” u ovom kraju.
– Borim se koliko mogu, ali je sve teže. Star sam i bolestan i ne mogu da radim, a i da mogu, Ivana i Peđu ne bih smeo da ostavim same, jer su nepokretni i nesposobni da brinu o sebi – žali se Vukomir.
Ističe da je jedva obezbedio ogrev i da sa teškom mukom bolesnim sinovima kupuje hranu i lekove. Donacije čitalaca “Vesti” uvek su im stizale u “minut do 12”, tako je i ovog puta.
– Pola će otići za lekove, pola za struju, hvala mnogo dobrotvorima iz Nemačke, pretila nam je opasnost da zbog duga ostanemo bez svetla – ističe Vukomir Tomović i nada se da će, kao i pred ranije zime, stići još neka pomoć.
Još teža situacija je u podstanarskoj sobici Bajre Suljević u naselju Ringlov u Novom Pazaru. Za razliku od Vukomirovih sinova, Predraga i Ivana, koji bar mogu u invalidska kolica, njena Arijeta je stalno vezana za bolesničku postelju.
– Imamo nešto drva, ali nedovoljno za zimu. Kupićemo još metar za 50 evra, a ostatak nam je potreban za hranu, lekove i stanarinu. Pretežak je i tužan naš život. Hvala Selimovićima neizmerno na ovoj pomoći – priča Bajra, koja ima kardioloških problema.
Inače, još 100 evra porodica Selimović iz Nemačke (ukupno 300 evra) izdvojila je i za Hidajeta Pljajića iz sela Oraše kod Tutina. Donaciju iz Nemačke, koja ga je veoma obradovala, Hidajet Pljakić iz sela Oraše kod Tutina, invalid bez obe noge, čuvaće za put u Beograd, gde njegova polupokretna supruga Bajramka treba da operiše oba kuka, a on obavi kontrolne preglede.
– Još nas ne zovu zbog korone, ali nadamo se skorom odlasku – priča Hidajet, kome naši čitaoci pomažu da u Novom Pazaru kupi stan kako bi on i supruga bili bliže lekarima.
Vredna donacija od 200 australijskih dolara stigla je i iz dalekog Perta. Anonimna čitateljka (ime poznato Redakciji) želela je da sa po 100 dolara obraduje porodicu Baždar iz Sjenice, u kojoj su svi ili bolesni ili hendikepirani, i brata i sestru Milana i Goricu Acković iz zabitog Odojevića na planini Rogozni.
– Bog neka nagradi ovu gospođu iz Australije i sve druge dobre ljude koji nam pomažu. Skupljamo novac za ogrev, a još nemamo dovoljno drva i uglja – ističe Elko Baždar.
Biće odsečeni od sveta
Daru od 100 dolara iz dalekog Perta obradovali su se i Ackovići sa Rogozne.
– Mada nam dolaze retko, donacije iz dijaspore nam mnogo znače, jer uvek stignu kad nam je najteže. Dolazi zima, bićemo odsečeni od sveta. Što se bolje spremimo, lakše ćemo dočekati proleće. Kupićemo namirnice, a najviše brašno, ulje i šećer, hvala puno dobrotvorima iz te daleke zemlje – poručuje siromašak Milan, koji je ostao u ovom zabitom selu da bi brinuo o sestri Gorici koja ima smetnje u razvoju.
Odužuje se dobrim ocenama
Pomoći od 100 američkih dolara, pristigloj od familije Krajinović iz Njujorka, radovao se i Nikola Matković iz zabitog Vučinića na padinama Golije, brucoš na novopazarskom Državnom univerzitetu. Nikolini roditelji su puka sirotinja, a majka teško bolesna. Da nije bilo čitalaca “Vesti” koji mu godinama pomažu, ne bi mogao da se školuje. Iako đak pešak, bio je jedan od najboljih učenika novopazarske gimnazije, kaže da će učiniti sve da bude i odličan student softverskog inženjeringa na Departmanu za informacione tehnologije.
– Hvala puno dobrotvorima iz Amerike. Da nije bilo ovakvih ljudi, ja bih sada verovatno bio u selu i ne bih mogao da se školujem, odužiću im se učenjem i dobrim ocenama – poručuje Nikola.
