Povratak Donalda Trampa na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država, za neke aktere međunarodne politike je bio signal da će goruća globalna pitanja, poput rata u Ukrajini, krenuti u pravcu rešavanja i raščivijanja.
Uostalom, upravo je konflikt Moskve i Kijeva bio adut Trampa u toku kampanje, jer je isticao „da će rat rešiti za 24 sata“, žestoko kritikujući prethodnu administraciju u Vašingtonu i karakterišući je kao nesposobnu i nekompetentnu da se uhvati u koštac sa najvećim sukobom na tlu Evrope od Drugog svetskog rata.
Međutim, nekoliko meseci drugog Trampovog „predsedničkog avanturizma“, pokazali su da je biznismen iz Ovalnog kabineta potcenio animozitete između političkih vrhuški Rusije i Ukrajine, precenio sopstevene diplomatske sposobnosti, te da je podlegao pritiscima određenih interesnih krugova na Zapadu, kojima odgovara da se rat, koji besni od februara 2022. godine, dodatno prolongira.
Stvari dobijaju na zaoštravanju, budući da je ponovo aktuelno pitanje američko naoružavanje Kijeva, paketi i šeme za njegovo ostvarivanje, te slanje sistema „Patriot“ Ukrajincima.
Takođe, mediji (nanovo) spekulišu da je izvesno da će Tramp dozvoliti ukrajinskim vlastima upotrebu raketa ATACMS protiv ruskih položaja, što mnogi tumače kao opasan put, koji možda neće imati povratka.
Zašto? Šta je to što ove borbene sisteme čini opasnim?
Kratak istorijat ATACMS
Skupocene, pojedinačno, milion i po dolara vredne rakete ATACMS pravi kompanija iz odbrambene industrije Lokid Martin, a ispaljuju se ili sa višecevnog lansera raketa M270 (MLRS) na gusenicama ili sa artiljerijskog raketnog sistema visoke mobilnosti M142 (HIMARS) na točkovima.
Rade na čvrsto raketno pogonsko gorivo i imaju specifičnu putanju pod oštrim uglom, zbog čega ih je teško presresti. Takva su makar bila iskustva iz prethodnih ratova, budući da se ovi projektili koriste još od Zalivskog rata 1991. godine.
ATACMS rakete imaju modularni dizajn, odnosno, mogu se prilagoditi tako da nose dve vrste bojevih glava. Prva je, praktično, grozd grozd ispunjen stotinama malih bombi pravljenih tako da unište lakše oklopne jedinice nad širom oblašću. Druga vrsta je jedna jedina bojeva glava, visokoeksplozivna varijanta pravljena tako da uništi krupnije mete. Ona ima masu od 225 kilograma.
Dakle, upotreba ovog tipa raketa pruža Kijevu mogućnost da bira mete svog delovanja u Rusiji. Sasvim je sigurno da Moskva to neće gledati skrštenih ruku. Uostalom, poznat je arsenal kojim raspolaže Kremlj.
Po svet je bolje da se ne ide tim putem. Da li su toga svesni donosioci odluka?
