Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor, koji će biti predstavljen u petak na Ekonomskom fakultetu.
Privreda Srbije je u prošloj godini ostvarila skroman rast od dva odsto, dok je planirani rast od tri odsto u ovoj godini neizvestan zbog rata na Bliskom istoku, navodi se u analizi i dodaje da je Srbija u 2025. prepolovila stopu rasta, koji je bio sporiji od proseka Centralne i Istočne Evrope.
U četvrtom kvartalu prevlađuju negativni trendovi na tržištu rada, blago raste nezaposlenost, zaposlenost opada, a realne zarade su snažno rasle.
Visoke cene energenata u dužem periodu pogoršaće trgovinski bilans, dok odliv dohodaka od kapitala raste brže nego prihodi od doznaka, što se očekuje i u budućnosti.
Priliv stranih direktnih investicija je prepolovljen, ali je porastao priliv kapitala po osnovu kredita, navodi se u analizi.
Smanjenje stranih direktnih investicija je verovatno trajnije prirode, kao posledica deglobalizacije, rasta troškova poslovanja u Srbiji. Inflacija je tokom 2025. godine znatno usporena, velikim delom administrativnom kontrolom cena, bazna inflacije krajem prethodne i početkom ove godine raste, dodaje se u Kvartalnom monitoru.
Rast cena energenata na svetskom tržištu uticaće na rast inflacije u Srbiji, visina tog uticaja zavisiće od toga koliko će se cene energenata zadržati na visokom novu, navodi se u analizi i dodaje da smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i administrativna kontrola cena mogu privremeno da ublaže uticaj rast cene energenata na inflaciju, dok se u dugom roku rast cena energenata se preliva na inflaciju.
Realnom rastu javnih prihoda u 2025. godine najviše su doprineli porezi i doprinosi na zarade, dok je na rast rashoda uticao relativno visok rast izdataka za penzije, plate i kupovinu roba i usluga, dok su javne investicije realno opale, ali su i dalje visoke.
Kako je navedeno, fiskalna politika u prošloj godini je doprinela makrekonomskoj stabilnosti, ali i dalje ima slabosti u pogledu izbora prioriteta, efikasnosti i uticaja na reforme javnog sektora.
Ukoliko se privredna situacija znatnije pogorša u 2026. godine, deficit će verovatno biti veći od plana, projekcije su autora analize.
Narodna banka Srbije (NBS) tokom poslednjeg kvartala prošle i na početku ove godine prodaje devize kako bi kurs dinara održala na približno fiksnom nivou. Visoke devizne rezerve omogućavaju ovakvu politiku u dugom roku, ali takva politika može da dovede do smanjenja likvidnosti i usporavanja rasta privrede, dodaje se u saopštenju.
