Porast geopolitičkih tenzija i ratnih žarišta menja rute dotoka nafte i gasa, posebno u Evropi. Ali ni otežani uslovi snabdevanja nisu zaustavili velike energetske projekte. Stručnjak za energetsku bezbednost Petar Stanojević odgovorio je na pitanje šta je najvažnije da obezbedimo dugoročnim aranžmanom sa “Gaspromom”.
Cene nafte četvrti mesec blago osciliraju između 66 i 68 dolara za barel, ali cena gasa već lagano raste.
Profesor Fakulteta za bezbednost i stručnjak za energetsku bezbednost Petar Stanojević kaže da postoje takozvani fundamentalni faktori koji utiču na cene – spekulativni.
“Ako govorimo o fundamentalnim, neki su se ustalili, ponuda i tražnja su manje-više konstantne, odnosno ponuda zadovoljava tražnju. Što se tiče kursa dolara, takođe relativno stabilan. Međutim, došlo je do nekih pozitivnih pomaka, na primer, globalno finansiranje nafte i gasa ponovo se otvorilo zbog raznih Trumpovih mera na smanjenju podrške zelenoj energetici“, naveo je Stanojević.
Dodaje da je važan faktor geopolitika koja uvek utiče i uvek poremeti planove, pa tako imate “malo-malo neke udare”, na Bliskom istoku, zadnji je bio u Kataru koji je takođe malo poremetio tržište.
“Bilo kako bilo, cene verovatno neće ići ispod 60 dolara za barel, zato što je u ruskom budžetu napisano da toliko treba da bude cena nafte, tolika je vrednost koja treba američkim proizvođačima nafte da bi bili profitabilni“, pojašnjava Stanojević.
Šta je sa gasom
Stanojević kaže da gas lagano ide na gore zato što se očekuje zimska sezona, grejna sezona dolazi, biće veća potražnja nego što je bilo ranije.
“Otklizala je cena nekih 0,9 odsto, sad je 350 evra za 1.000 kubnih metara. Ona nije ni najviša ni najniža koja se pamti. Pred grejnu sezonu malo raste, sad se završava sezona punjenja skladišta, očekuje se da padne temperatura i poraste potražnja“, rekao je Stanojević.
O novom gasnom aranžmanu sa Gaspromom
Odgovarajući na pitanje šta je najvažnije da obezbedimo dugoročnim sporazumom o gasu sa Gaspromom, Stanojević kaže da su najvažnije količine.
“One su oko 8 do 9 miliona kubnih metara na dan, negde oko tri milijarde kubnih metara, da bude dovoljno gasa da se zadovolji potreba na srpskom tržištu“, podvukao je on.
Prema njegovim rečima, sledeći faktor je cena za taj gas.
“Do sada je u osnovi bila naftna formula uz neke dodatke, što je omogućavalo Srbiji da ipak ima jednu od najboljih cena u Evropi. I treća stvar je da li možemo da dobijemo mogućnost takozvanih oscilacija – ako vam jednog dana treba 10 miliona kubika umesto 8, da to dobijete bez ikakvih problema“, objasnio je Stanojević.
Mađarska i sporazum sa “Šelom”
Iz Mađarske koja takođe zavisi od ruskog gasa i ima dugoročan ugovor sa Gaspromom, potvrdili su da su potpisali važan ugovor za gas sa zapadnim partnerom.
“Jutros je Rojters objavio da je to Šel, da će Šel snabdevati Mađarsku sa nekih 250 miliona kubnih metara gasa, to je LNG, znači utečnjeni prirodni gas. Pravac snabdevanja će biti od Omišlja, od LNG terminala na Krku, pa cevovodom kroz Hrvatsku, dalje za Mađarsku. Da li Mađari time pokušavaju da rašire svoj portfolio snabdevača ili žele da napune svoja skladišta ili su našli nekog kupca, to je dosta teško da kažemo, ali definitivno da je Mađarska rešila da kupi određene količine”, kaže Stanojević.
Mađarska je jako dobro povezana sa svim okolnim zemljama, sa Austrijom, i sa Slovačkom, i sa Rumunijom, i sa nama. “Tako da Mađarska iz raznoraznih pravaca može da se snabde. Inače, to je ogromno tržište od 8 milijardi kubnih metara gasa godišnje”, dodaje stručnjak za energetsku bezbednost.
“Turski tok” dobija za značaju
Od zatvaranja ukrajinskog gasovoda, “Turski tok” dobija na značaju za transport ruskog gasa, ali takođe i južni gasni koridor, koga čine TAP i TANAP, važan je za azerbejdžanski gas, Turska je čvorište.
Odgovarajući na pitanje mogu li ta dva pravca i te dve rute da nam nadomeste ono što je nekad stizalo “Severnim tokom” ili da povećaju količine, Stanojević napominje da mogu da povećaju količine mogu, ali ne mogu da nadomeste “Severni tok”.
“Severni tok ima nekih 45 milijardi kubnih metara kapaciteta, a vi danas imate u Turskom, odnosno Balkanskom toku, nekih 12 i sa podizanjem pritiska 14 milijardi kubnih metara godišnje, a iz TAP-a i TANAP-a se može dobiti nekih 12 milijardi kubnih metara gasa. Iz TAP-a i TANAP-a možda biste mogli malo više da se dobije, ali jednostavno Azerbejdžan ne može da proizvede više“, podvukao je Stanojević.
Glavni snabdevači Evrope
Stanojević je rekao da je glavni snabdevači Evrope Norveška, koja sa 30-35 procenata snabdeva Evropu, a SAD sa 25-30 procenata trenutno učestvuje na tržištu.
Smatra da će uloga Sjedinjenih Američkih Država porasti zasigurno. “Sećate se da je potpisan sporazum, odnosno neki memorandum sa SAD po kojem Evropa treba da kupi 750 milijardi dolara raznih energenata od SAD u naredne tri godine. To bi značilo da otprilike kupe sve što SAD mogu da prodaju, a neki kažu da bi to dovelo Ameriku u poziciju da recimo snabdeva 55 procenata evropsko tržištr gasa. Znači, umesto Rusije sada ćemo imati jednog drugog, neću da kažem monopolistu, ali dominantnog igrača na tržištu Evrope, to će biti SAD. Inače, potpisuju se dugoročni sporazumi sa američkim kompanijama i to na 10, 15, 20 godina“, objasnio je gost Dnevnika.
Turska i Sirija grade novi gasovod
Rat i geopolitički izazovi nisu zaustavili investicije u gradnju novih gasovoda, naftovoda. Turska i Sirija grade novi gasovod. Rusija i Kina već su najavile da će graditi “Snagu Sibira dva“.
“Prvo Sirija je jedan manji gasovod koji treba da snabde jednu gasnu elektranu u Alepu. Znači, taj gasovod je napravljen i otvoren, on treba da azerbejdžanskim gasom snabde jednu elektranu u Siriji, što u principu bi moglo da se tumači samo kao jednostavno podrška novoj sirijskoj vladi da stabilizuje situaciju u Siriji”, naveo je Stanojević.
Pošto sirijska vlada ne može doći do svojih gasnih nalazišta koje se nalaze na istoku zemlje pod kontrolom su Kurda. A što se tiče Rusije, to je očito da postoji orijentacija da se nađu nova tržišta, pošto u zapadnoj Evropi postoje jako puno problema, geopolitičkih i drugih, da se nađe novo tržište, a novo tržište je očito Kina, pojašnjava Stanojević.
Kaže da je sporazum postignut da se poveća kapacitet postojećeg gasovoda “Snaga Sibira 1” sa 38 na 44 milijarde kubnih metara, gradi se i takozvani dalekoistočni gasovod koji ima 12 milijardi kubnih metara, on je već u izgradnji i ovaj “Snaga Sibira 2“ treba da obezbedi nekih 50 milijardi kubnih metara obezbedi za Kinu.
Ko dominira, ko profitira, a ko gubi
Stanojević je rekao da dominiraju veliki igrači, odnosno oni koji mnogo proizvode i mogu da izvezu. U ovom slučaju najviše profitiraju Sjedinjene Države koje uspevaju da dobijaju vrlo povoljne ugovore.
“Prvi od njih je sa Evropskom unijom, ali takvi postoje i sa Japanom i sa Južnom Korejom. Drugo su naravno ovi već tradicionalni proizvođači tipa Saudijska Arabija itd. koji imaju već svoju poziciju na tržištu, a gube oni koji moraju da kupe”, ističe Stanojević.
Prema njegovim rečima, u ovom slučaju Evropa najviše prepreka stavlja ispred sebe u snabdevanju dok se recimo, Kina bori da izađe na neka druga tržišta, da dobije neka snabdevanja iz nekih drugih pravaca.
Evropski sud odbio je tužbu Austrije da gasu i nuklearnoj energiji skine etiketu zelenog energenta. Podsetimo, Brisel je proglasio te energente zelenim tranzicionim gorivom i održivim investicijama još 2022. godine, čemu se protivila Austrija.
