Lična arhiva
Prvi stigao: Milorad Jurković sa porodicom Čubrić

Teško je bilo proteklih dana stići na planinu Jelicu sa čijih se vrhova kao na dlanu vidi Čačak, ali i gotovo celo Dragačevo, i doći do porodice Milana Čubrića, koji sa porodicom živi na samom vrhu, na kome su njegovi preci sagradili vajat u kojem su se rađale generacije Čubrića.

U to se među prvima uverio Milorad – Mile Jurković iz Rakovca, kraj Beočina, u Srbiji, a i svetu, poznat kao Stolar Mile, čovek koji je svima vratio veru u ljude i dobročinstvo. Naravno, u posetu ovoj šestočnaoj porodici nije došao praznih ruku.

– Obišli smo porodicu Milana Čubrića i uz pomoć ljudi dobrog srca obezbeđena je hrana, sanitarije, slatkiši i sve što im je potrebno da malo preguraju zimu. Sa nama je učestvovala i grupa iz Mašinske-saobraćajne škole iz Čačka, koji su spremili zimnicu, ali i ostale potrebe za celu porodicu. Gospodinu Slavku, taksisti iz Čačka, koji nas je vodio kod Milana i njegove porodice takođe natovaren zimnicom i ostalim potrebama za kuću veliko hvala na dobroti.

Veliki problem ove porodice jeste kuća za koju su obećali iz opštine da će rešiti, ali bih dodao da njihov problem nije nerešiv. Kad bi svako doneo po jednu ciglu, šaku cementa ili pola kolica peska, ovi ljudi bi imali kuću. Čubrićima sada duva kroz zidove jer su puni rupa. Spavaju i žive u dve prostorije na dušecima koje poređaju na patos. Kroz krov i pukotine zimi vetar seče kao nož. Kod ovog čoveka u avliji je sve „pod konac“ i ne možete videti nijednu travku višu od druge. Svaki list koji otpadne se odmah sakupi. Sve sam uradi i stvori, red mu je pomoći – reči su stolara Mileta.

Istina, iako u selu Grab o Milanu kao suprugu, ocu i kao velikom radniku svi imaju samo reči hvale, iz teške situacije sam ne može da izađe na kraj. Milan, skroman čovek koji, iako bolestan, porodicu izdržava od rada motornom testerom u šumi, kad ima posla, i od ono malo zemlje oko vajata, nerado govori o svojim problemima, a i kada prozbori koju reč, one su grke kao planinski pelen sa Jelice.

– Mada sam i ja bolestan, radio bih ja i više, ali uvek moram da budem blizu kuće, jer mi žena Slavica i najstarija ćerka Sanja boluju od epilepsije, a kod te bolesti se nikada ne zna kada će im biti potrebna moja pomoć. Ostala deca – Maja koja je osmi razred i odličan je đak pešak, Marija koja je petak, i Čedo kojem je 13 meseci su, Bogu hvala, zdravi, ali se plašim i za njihovo zdravlje, jer žive u veoma teškim uslovima.

Ovaj vajat koji je podigao još moj čukundeda ima samo dve prostorije u kojima živi cela moja šestočlana porodica. Od svih novotarija savremenog sveta u kući imamo jedino struju, i to kada planinom ne besni nevreme ili mećava, a to se često dešava, i redovno plaćam račun za struju jer ne želim da decu lišim bar svetlosti te jedne sijalice koju imamo u kući – reči su glave porodice Milana Čubrića.

Dobronamerni ljudi koji i te kako znaju da poštuju vrednog Milana Čubrića često mu ponude da napravi spisak onoga što mu je u kući najpotrebnije.

– Zahvalan sam svima neizmerno i na samoj želji da nam pomognu. Stolaru Miletu posebno, oduševio me je kao čovek. Mnogo toga nas muči i teško je sa svime izaći na kraj. Treba platiti dom ćerkici Maji, koja je izvanredan đak, odvesti decu na lekarske kontrole u Kragujevac i Beograd. Sve su to troškovi koje nemam čime da platim. Mada i u uslovima u kojima živi moja porodica ima trenutaka u toku dana kada sam srećan, i to onda kada vidim decu koja će stati na svoje noge. Nadam se da neće zaboraviti ovakvo detinjstvo koje će im biti opomena da pomažu drugima kada budu u prilici – iskreno će skromni Milan i dodaje:

– Istina je da mnogo toga nemamo, ali dosta nam je toga obećao predsednik opštine Lučani Milivoje Dolović. Činjenica je da bih najviše voleo da imam novu testeru i bar nešto od poljoprivrednih mašina kojima bih bolje i više radio i zaradio.

Ovako ostaje planina, motorna testera koja se često kvari i moja sirova snaga koja me, to već osećam, polako napušta. Naravno, svi znaju da nisam od onih koji se presamite i mole za pomoć i to zbog sebe lično nikada ne bih učinio, ali u ovoj situaciji je dogorelo do nokata. Zato bih bio zahvalan, zarad dece koja su željna svega i svačega, na bilo kakvoj pomoći naših ljudi u svetu koji su, koliko sam čuo od drugih, do sada pomogli mnogima sličnih meni.

Novčani dar iz Sidneja na putu

Dok smo ispisivali ove redove, posredstvom naše sidnejske Redakcije, za Milana Čubrića je stigla donacija od plemenite porodice Janković iz Zapadnog Sidneja. U pitanju je novčana pomoć u iznosu od 200 dolara, koje su Jankovići uputili u slavu i čast krsne slave Svetog Arhangela Mihaila. Još 100 dolara izdvojili su i za siromašnu porodicu Nuradina Papića iz Bačje kod Sjenice. Obe donacije biće prosleđene na adrese onih kojima su namenjene, o čemu će njihovi dobročinitelji moći da pročitaju u jednom od narednih izdanja našeg lista.

Kontakt za pomoć

Svi plemeniti čitaoci „Vesti“ koji žele da pomognu porodici Milana Čubrića i makar malo olakšaju teško breme koje je pritislo njegovu porodicu, dok se obećanja ne ispune, mogu stupiti sa njim u kontakt putem telefona na broj: +381 63 717 75 60 i dogovoriti se o načina slanja i dostave pomoći. Adresa je: selo Grab 32 230, Srbija. Milan Čubrić ima i otvoren tekući račun u Halk banci: 155-3400180120709-26, pa novčane donacije iz Srbije mogu biti uplaćene na navedeni račun.