Privatna arhiva
Željko Mirković

Dokumentarni film „Teslin narod“ reditelja Željka Mirkovića na putu je da ostvari kvalifikaciju za nagradu Oskar nakon prikazivanja u Njujorku i Los Anđelesu.

Celokupna dokumentacija je podneta Američkoj filmskoj akademiji i ovih dana očekuje zvaničnu potvrdu da je ovo ostvarenje ostao zvanični kandidat za Oskara za dugometražni dokumentarni film 2020. godine. Rađen u produkciji Optimistic filma i RTS, imao je uspešne premijere u Bostonu, Klivlendu i Pitsburgu gde je osvojio Spirit Anjard i Nikola Tesla’s Njorld Anjard. Nakon prikazivanja u Beogradu, dobija pozive iz celog sveta, a uskoro će ga videti publika u Vašingtonu, Čikagu, San Francisku, Torontu…

Krenulo iz Filadelfije

– Film je inicirala Tesla Science Foundation iz Filadelfije. Njen predsednik Nikola Lončar pozvao me je da se priključim ovom projektu nakon mog filma „Drugi susret“, koji se prikazivao u mnogim gradovima Amerike. Taj dokumentarac prati jedinstveni susret Dejla Zelka, pilota američke vojske i Zoltana Danija, oficira Vojske SR Jugoslavije, koji je komandovao jedinicom koja je 1999. oborila Zelkov avion. Ovaj film je naišao na veoma dobar prijem kod ljudi našeg porekla. Mnogi su mi tada rekli da postoji još mnogo lepih priča o našim ljudima koje treba zabeležiti – kaže za „Vesti“ reditelj Željko Mirković.

Ceo projekat je počeo na proslavi 200 godina od dolaska prvog Srbina u Ameriku, održanoj 2014. u Filadelfiji u organizaciji Tesla Science Foundation:

– Rešili smo da probamo da prikažemo koliko je naš narod doprineo razvoju američkog društva, od prvog Srbina Đorđa Šagića do danas i kakve su mogućnosti da se naprave povezivanja između matice i našeg naroda pre svega u Americi, a potom i generalno između celokupnog naroda gde god da se on nalazio – objašnjava Mirković, koji se naredne četiri godine posvetio ovom važnom projektu.

Naslov filma „Teslin narod“, kako ističe, globalno se prepoznaje kao brend koji nas obavezuje da se jedino zalaganjem postižu vrhunske vrednosti.

– Danas imamo prilike da izaberemo da Nikola Tesla bude simbol za ponovno uspostavljanje komunikacija, jer je Tesla ime koje svi priznaju – precizan je autor.

Nikolu Teslu u filmu igra srpsko-američki glumac Željko Dimić, koji je „preko bare“ poznat pod imenom Jack Dimić. Poznat je po ulogama u brojnim filmovima, serijama i u pozorištu.

U ovom filmskom ostvarenju pojavljuje se više od 70 istaknutih Srba koji su svojim radom i dostignućima ostavili pečat u Sjedinjenim Američkim Državama i svetu.

Iskrene ispovesti

– To je nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda. Kroz priče istaknutih Srba, pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, ispričana je priča o prvom Srbinu u Americi Džordžu Fišeru (Đorđu Šagiću), koga su spasli ribari po kojima je nazvan, a čije ime se nalazi u Livingstonovoj knjizi „100 znamenitih Amerikanaca“. Ali, i zanimljivosti poput one da je čuvena Dži Aj Džo igračka napravljena po uzoru na jednog srpskog heroja Mihajla Pejića – objašnjava naš sagovornik i dodaje da gledaoci imaju priliku da upoznaju i trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Voltera Bogdanića, novinara „Njujork tajmsa“, koji potiče iz stare srpske kolonije u Čikagu, legendarne oskarovce Karla Maldena, Stiva Tešića, Pitera Bogdanovića…

– Razgovarali smo i sa Gordanom Vunjak Novaković, profesorom biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, pa sa profesorima sa MIT-a Vladimirom Bulovićem, u ovom trenutku jednim od vodećih naučnika iz oblasti nano tehnologije u svetu i Vladanom Vuletićem, koji je u samom vrhu na planeti u oblasti kvantne mehanike.

Svi sagovornici su, kako kaže reditelj Mirković, sa radošću pristali da u učestvuju u ovom projektu.

– Oni su ostavili trag gradeći ne samo Sjedinjene Američke Države, već su svoja imena ugradili i u istoriju Srbije. Priča o njima je i priča o celom našem narodu koja nadrasta lokalne ili nacionalne okvire. Zato sam od starta želeo da svako svedočanstvo bude lično, od predstavljanja do ispovesti. To je nešto što se oseća u filmu, ta emocija, iskrenost.

Nevidljive sile

On ističe da je svima, i onima iz prošlosti i savremenicima, bila zajednička želja za ostvarenjem sna, koji ih je vukao napred i kada je delovalo da je nemoguće.

– Važno je da ostanete u tim pozitivnim stremljenjima i da ih ne napuštate, jer onog trenutka kada vi napustite sebe onda će vaš san napustiti vas. Tako da su svi oni bili dosledni i istrajni. Povezuju ih istrajnost, ali i spremnost da se sanja ono što se možda u trenutku ne vidi da je moguće.

Mirković dodaje da je mu je ovaj dokumentarni film bio možda najizazovniji projekat do sada.

– Želeo sam da priča predstavlja univerzalni simbol stvaranja novih vrednosti na osnovu dostignuća i ideala življenja u boljem svetu. Težio sam da se nađe ključ koji će biti jasno pročitan u bilo kojoj zajednici svuda u svetu. To bi mogla da bude priča o bilo kom narodu.

Taj ključ je sazrevao, kako kaže, bukvalno do poslednjeg trenutka i zato je film sazdan iz pet nivoa koji se međusobno prožimaju. Donosi istorijsku sagu o jednom narodu, lične priče o ljudima i njihovim dostignućima, poštovanju tih podviga kroz poslanicu predsednika Vilsona.

– Ponovio bih ono što je Tesla rekao u prvoj rečenici filma: „Svi smo mi jedno. Ljudi su povezani nekim nevidljivim silama.“ Svi predstavljamo jedno biće ovde na planeti zemlji. Ako pokušamo da razumemo i drugog, bez obzira odakle dolazi i koja su mu religijska ili neka druga ubeđenja, da ga razumemo na nivou pripadanja jednom biću, onda su granice nebitne, onda se otvara mogućnost za stvaranje čudesnog novog sveta koji prevazilazi i najlepše snove za ličnim ostvarivanjima. Kako nauka sve više napreduje, kako se ljudi sve više povezuju ili će se takav svet stvoriti, ili ćemo mi zapravo kao čovečanstvo nestati – zaključio je Željko Mirković, čije su filmsko ostvarenje pomogli Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Ambasada SAD u Beogradu i Savet za kreativne industrije predsednice Vlade Ane Brnabić.

O autoru

Željko Mirković je reditelj, producent i profesor filma i digitalnih medija u SAD. Završio je Akademiju umetnosti u Beogradu i master studije u medijima u Velikoj Britaniji. Trenutno završava doktorske studije na FMK Beograd. Vlasnik je produkcijske kuće Optimistic
film od 2007.

Za svoje filmove osvojio je 54 internacionalne nagrade. „Drugi susret“ bio je zvanični kandidat za Oskara za dugometražni dokumentarni film 2014. Autor je dokumentarnih filmova „Obećanje“, „Svetislav Pešić, više od trenera“, „Lajko Feliks – U potrazi za sobom“ , „Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest“, „Oženiću celo selo“, „21. sekund“, „Muharem, muzika oči života“…

Domaćini širokog zagrljaja

– Nekada smo bili ograničeni uslovima i tražili smo načina da premostimo određene prepreke, tako da smo u većini gradova u kojima smo snimali, imali svog domaćina koji je poželeo da nas ugosti. Ljudi su nam široko otvorili vrata svog porodičnog doma. Ta toplina nam je donosila divnu energiju koja nas je hranila nakon iscrpljujućih snimanja, kao da su nas čuvali i negovali da ne posustanemo. A za to nisu nisu tražili ništa zauzvrat, jednostavno su želeli samo da održe naš plamen koji nas je vukao kroz teritoriju Amerike uzduž i popreko. Svi ti ljudi se možda ne vide na filmu, ali njihov doprinos se i te kako oseća. Ceo tim im je zahvalan i na gostoprimstvu i na toj energiji koju su sa nama podelili – priseća se Željko Mirković.

U svetskim arhivima

O kakvom važnom filmskom ostvarenju je reč, govori i podatak da je za sada pohranjen u arhivama Kongresne biblioteke u Vašingtonu, kao i bibliotekama univerziteta Harvard, Kolumbija, Jejl, Hilandarskoj biblioteci pri univerzitetu Ohajo… Takođe i u Aleksandrijskoj u Egiptu (najstarijoj na svetu), na Oksfordu i odnedavno u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

Osvojili i Mesec

Mirković podseća da svi znaju za čuvenu izjavu američkog astronauta Nila Amstronga, kada se 20. jula 1969. iz svemirskog broda Apolo 11 spustio na Mesečevo „More tišine“: „Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo.“ Malo je poznato da su u konstrukciji i dizajnu Apola 11 i rakete Saturn 5 učestvovala i sedmorica stručnjaka srpskog porekla, o kojima film „Teslin narod“ s ponosom priča.

– To su Dejvid Vujić, inženjer, nekadašnji portparol NASA, Milojko – Majk Vučelić, jedan od direktora programa Apolo, kojeg je predsednik Lindon Džonson odlikovao Medaljom slobode, Danilo Bojić, glavni inženjer i specijalista za sisteme kretanja, Pavle Dujić, inženjer elektrotehnike, Milisav Šurbatović, četnik, poručnik Jugoslovenske vojske koji je čitav rat proveo u štabu đenerala Draže Mihailovića na Ravnoj Gori, bio je zadužen za prizemljenje i odvajanje svemirskih objekata na površini Meseca, Petar Galović, inženjer zadužen za osmišljavanje i obezbeđivanje katapultnog sistema i Slavoljub Vujić, inženjer zadužen za istraživanje prestanka rada elektronskih uređaja na objektima koji su slati u svemir u okviru misija Apolo i Saturn.