Nekada se vodom iz Begeja kuvala tradicionalna banatska nedeljna supa, žuta kao dukat. Koliko sam samo puta išla da majci zahvatim vodu iz Begeja. Bila je čista i mogla se kuvati supa. Pamtim i kupanja na tada mondenskom kupalištu Brankovan. Bila su to zaista lepa vremena i žao mi je što je sad Begej ovako prljav i zagađen, priseća se 85-godišnja Zrenjaninka Veselinka Cvetkov.
Reka Begej je srce i duša Banata, ponos ravnice i dva pitoma grada, Zrenjanina u Vojvodini i Temišvara u susednoj Rumuniji. Dužina Begeja je 120 kilometara, započinje kod Temišvara, a kroz Srbiju protiče u dužini od 75 kilometara i završava u Tisi. Begej je od 1760. godine postao važan plovni put između Temišvara i Dunava, a uspešna plovidba odvijala se sve do 1958. Tada je zbog političko-ekonomske situacije u regionu zatvoren za brodove. Pretvoren je, manje-više, u običan kanal za ispuštanje neprerađenih otpadnih voda iz domaćinstava i industrije, kao i za sakupljanje viška površinskih voda.
Septička jama
Prošle godine u maju Begejom je tekla crna voda neprijatnog zadaha jer nijedna zrenjaninska fabrika nije ugradila opremu za prečišćavanje otpadnih voda, a gradska kanalizacija od reke pravi septičku jamu.
Brojna istraživanja stručnjaka pokazala su da je Begej u toku kroz Banat veoma zagađen i to naročito teškim metalima, a registrovana je čak i radioaktivnost! Najveći problem Begeja je što decenijama nije očišćen, zbog čega je praktično onemogućena plovidba većih brodova, a on je bukvalno postao otvoreni kanalizacioni sistem!
Upravo zbog ovakve, skoro katastrofalne situacije, ovih dana, pod zajedničkom idejom oživljavanja reke Begej, naročito sa srpske strane, jer je u Rumuniji, usled strogih pravila EU situacija mnogo povoljnija, promovisana je u Zrenjaninu studija o razvoju turizma, uz bolje korišćenje reke koja spaja rumunski i srpski deo Banata.
Za realizaciju projekta najviše se zauzeo Čedomir Janjić, zamenik gradonačelnika Zrenjanina.
– Mi ne samo da ne živimo od turizma, već ne iskorišćavamo ono što imamo. Decenijama unazad pričalo se o čišćenju Begeja, o pravljenju sadržaja na vodi, ali ne možemo ništa bez uklanjanja mulja – kaže Janjić. – Sa rumunskim kolegama, ozbiljno smo razgovarali o poribljavanju Begeja, ali i o izgradnji biciklističke staze uz reku, od Zrenjanina do Temišvara! Staza je sa naše strane već stigla do Kleka, a ukoliko se u potpunosti ostvari, biće zaista prava turistička atrakcija.
Uzgoj jesetre
Pre nekoliko godina jedna holandska ustanova izradila je studiju o čišćenju korita Begeja celim njegovim tokom kroz Srbiju i povratku brodova na reku. Međutim, sve to bi koštalo oko 30 miliona evra i nije bilo zainteresovanih koji bi ga finansirali. Zato je još strogo zabranjeno kupanje u srpskom delu Begeja, jer je opasno po zdravlje ljudi, a i ribolovci kukaju da je riblji svet na izdisaju.
U Rumuniji, opet, slika je sasvim drugačija, Begej je čist, osposobljen za turizam, pun ribe… U mestu Đarmati, nadomak Temišvara, podignuta je moderna farma za uzgoj jesetre, a projekat je sa 10 miliona evra finansirala EU.
Begej bi uskoro trebalo da postane strateški važan i za Zrenjanin.
– Istina je da ne možemo odjednom da obezbedimo novac za čišćenje Begeja, ali studije koje radimo sa kolegama iz Temišvara su važan korak ka tome. Begej mora ponovo da postane ekološki biser Banata. Tom strateškom cilju biće podređena izrada narednih projekata u prekograničnoj saradnji sa Rumunijom – naglasila je Irena Živković, direktor Regionalnog centra za društveno-ekonomski razvoj Banata u Zrenjaninu.
Zasad, Begej ima od 0,75 do dva metra mulja koji mora da se ukloni.
|
Ćuprija kao kutija
Osam dana zatvora
Kupalište Brankovan
Žene samo do podne
|
