Po privredu Austrije prošla 2014. bila je obeležena krizom koja se vratila i posebno pogodila koncerne, tržište rada i štediše.
Početkom godine su ekonomski instituti prognozirali privredni rast od 1,7 odsto, a 12 meseci kasnije usledilo je otrežnjenje. Naime, privredni rast iznosio je svega 0,3 odsto, a pred kraj godine pretila je čak i recesija. Razlozi za ovu situaciju se moraju potražiti pre svega u Austriji, jer nisu sprovedene nikakve reforme, podvlači štampa, dodajući da su uzroci i u geopolitičkim krizama i širom sveta slabom privrednom rastu.
Loše ekonomske rezultate pred svega su osetili nezaposleni, čiji je broj porastao na više od 400.000, najveći broj od Drugog svetskog rata.
Koncerni su bili suočeni s umanjenom potražnjom, investicije su odlagane. Mnoga preduzeća morala su da umanje svoje prognoze, pre svega banke, jer su bile suočene s izostankom naplate kredita, opadajućim poslom i strogim merama bankarskih nadzornih tela.
Ni klijenti banaka nisu imali laku i uspešnu godinu. Loši privredni rezultati su naveli Evropsku centralnu banku da smanji kamatu na rekordno nisku vrednost od 0,05 odsto. To se odrazilo i na privredu, zbog čega su štediše veliki gubitnici, jer de fakto za kraća oročenja više ne dobijaju gotovo nikakvu kamate.
Međutim krediti su postali jeftiniji, kao i naftni derivati usled pada cene sirove nafte.
Odlazak čelnika OMV-a
Prošlu godinu je u oblasti privrede obeležio i prevremeni odlazak generalnog direktora austrijskog naftnog koncerna OMV Gerharda Roisa. Posle internih rasprava je sredinom oktobra Rois odlučio da se prevremeno povuče sa čela OMV. On će koncern napustiti sredinom iduće godine, a uz njega OMV napušta i šef za gasni sektor Peter Gloren. OMV nije suočena samo s problemom odlaska čelnika, već i sa odlukom ruskih vlasti o obustavljanju projekta gasovoda Južni tok, na koji je računao ovaj koncern.
