Administracija američkog predsednika Donalda Trampa ubrzala je proces izdavanja dozvola za 10 novih rudarskih projekata širom SAD dajući im takozvani FAST-41 status, koji omogućava brže i transparentnije procedure odobravanja.
Taj potez deo je šire strategije za jačanje domaće proizvodnje ključnih sirovina poput litijuma, bakra, antimona i retkih zemljanih elemenata, koji su ključni za nacionalnu bezbednost, proizvodnju, čistu energiju i industriju baterija.
Na listi su, kako prenosi Rojters, projekti renomiranih kompanija: rudnik antimona i zlata kompanije Perpetua u Ajdahu, rudnik bakra u Arizoni u vlasništvu kompanije Rio Tinto, projekat srebra i bakra kompanije Hekla Majning u Montani, kao i proširenje litijumskog rudnika kompanije Albemarl u Nevadi.
Tu su i novi poduhvati u Arkanzasu, Alabami i Arizoni.
Bela kuća ističe da ubrzavanje dozvola ne znači zaobilaženje pravila već efikasniju i odgovorniju administraciju.
“Ova transparentnost vodi većoj odgovornosti i efikasnijem procesu,“ navodi se u saopštenju Bele kuće.
Pored toga, pokrenuta je javna platforma na kojoj građani mogu pratiti napredak svakog projekta.
SAD na taj način odlučno idu ka nezavisnosti u oblasti kritičnih minerala, u trenutku kada svet ubrzano traži sirovine neophodne za električna vozila i savremene tehnologije.
Najavljeno je i dalje širenje ove liste projekata, što pokazuje dugoročnu ambiciju SAD da se što pre oslobode zavisnosti od uvoza strateških sirovina, naročito iz Kine.
Evropski ciljevi
Iste ciljeve ima i Evropa, koja kroz listu strateških projekata ubrzava eksploataciju sopstvenog rudnog bogatstva.
Takođe, prošle sedmice došlo je i do preokreta u pregovorima SAD i Ukrajine o kritičnim sirovinama i nakon višemesečnih trzavica, Vašington i Kijev su potpisali dugo najavljivani sporazum o strateškim mineralima, čime su SAD obezbedile pristup ukrajinskim nalazištima grafita, litijuma, titanijuma i retkih zemnih elemenata.
Sporazumom je predviđeno osnivanje zajedničkog investicionog fonda sa ravnopravnim učešćem SAD i Ukrajine (50:50), a prihodi će biti neoporezivi.
Kijev zadržava suverenitet nad rudnim resursima, dok će SAD pomoći u privlačenju investicija i tehnologije.
Amerika ovim koracima ulazi u novu fazu globalne trke za kontrolu kritičnih sirovina, čvrsto usmerena na smanjenje zavisnosti od Kine i obezbeđivanje ključnih resursa za tehnološku i energetsku budućnost.
Ruski ugao
Rusija još nije komentarisala novi sporazum Ukrajine i SAD, ali je predsednik Rusije Vladimir Putin ranije izjavio da bi ponudio resurse za zajedničke projekte, uključujući i rudarenje na “novim teritorijama” – delovima istočne Ukrajine koje Rusija kontroliše od početka rata.
Ukrajina procenjuje da poseduje oko pet odsto svetskih rezervi kritičnih sirovina, obuhvatajući grafit, litijum, titanijum i retke zemlje.
Međutim, veliki deo tih resursa trenutno je pod ruskom kontrolom.
Ipak, sporazum je u Kijevu dočekan kao potvrda nastavka američke podrške i otvaranje nove geopolitičke faze u kojoj su resursi – valuta moći.
