Rusi kao sudbina

STIŽE GAS IZ RUSIJE: Podstanica gasovoda kraj Budimpešte

Evropa nema ni novca ni vremena za kupovinu gasa sa drugih područja, kako bi u potpunosti zamenila svoju gasnu zavisnost od Rusije, smatraju eksperti. Pad obima kupovine gasa iz Rusije u EU skoro je nemoguć i u skorijoj i u daljoj budućnosti, smatra ekspert Centra za strateška i međunarodna istraživanja Edvard Čou.
Ovaj američki stručnjak ukazuje da će, pre nego što se odluči na širenje liste snabdevača gasom, EU morati da potroši na desetine, a možda i stotine milijardi dolara za razvoj odgovarajuće infrastrukture – gasovoda i terminala za prihvat i lagerovanje tečnog gasa.
Poslednje dve godine, evropski terminali stoje praktično nepopunjeni. Oni se koriste maksimalno do trećine kapaciteta, možda i manje. I to već dovodi do gubitaka investitora.
Tečni prirodni gas otišao je tamo gde može da se proda skuplje – u Aziju. Kupci su Japan, Južna Koreja i Kina. U Evropi su cene gasa prilično niske, zato tečni gas tamo i ne ide mnogo.
Čak i uz najpovoljniju situaciju, prve isporuke gasa umesto ruskog, Evropa će videti najranije 2015. godine. I pri tom će oko toga još morati da se potrudi.
Prema podacima međunarodne energetske agencije, na udeo Rusije u snabdevanju ovim energentom otpada više od trećine svih isporuka u EU. Samo prošle godine EU je kupila od Rusije skoro 170 milijardi kubnih metara.
Severna Afrika je spremna da pruži Evropi, za sada, samo manje od 50 milijardi, a Iran i Azerbejdžan zajedno nude oko 60 milijardi kubnih metara gasa. Zato će EU teško u skorije vreme naći alternativu sa istim garancijama, u istom obimu i po istoj ceni, smatra glavni strateg finansijske grupe BKS Maksim Šein.
Ni sada, ni u narednih deset godina, od ruskog gasa Evropa ne može da odustane. Sasvim sigurno ne u potpunosti. Delimično je moguće, ali i to će EU koštati preskupo. Cena gasa biće veća on one po kojoj isporučuje Rusija, navodi Glas Rusije.
Može se, naravno, pretpostaviti da će vremenom EU naći zamenu ruskim isporukama, kaže direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.
Na primer, može da počne da se eksploatiše sav pronađeni iranski gas i da ga isporučuje u Evropu. To bi moglo da bude dovoljno za izvesno vreme kao alternativa. Ali, treba shvatiti da ima ugovora koji su potpisani na 20 godina sa Rusijom i tamo su predviđeni "penali". Potpuno je bezumno anulirati ih.
Kao drugo, sopstvena eksploatacija u Evropi naglo pada i EU će doći do toga da za neko vreme Iran ne može da popuni rupe u evropskom gasnom balansu. Zato će morati da se obrate Rusiji, lideru po rezervama gasa u svetu.