Rat u Ukrajini je i definitivno ušao u novu fazu, nakon dozvole Vašingtona Kijevu da protiv Rusije koristi raketni sistem ATACMS, uz pomoć kog, Kijev može da gađa mete 300 kilometara unutar ruske teritorije. Odgovor Moskve je brzo usledio, kroz ažuriranje odbrambene doktrine, kojom se, praktično, Zapad upozorava da upotreba ruskih nuklearki nije tako daleko kao što se do pre samo nekoliko godina činilo.
Na sličan način se može tumačiti i ruska upotreba raketa orešnik, projektila koji su, ako je suditi po reakcijama iz Vašingtona, Brisela i Kijeva, u prvi mah izazvali bojazan da se radi o interkontinentalnim balističkim projektilima dometa preko 5.000 kilometara, i to sa nuklearnom bojevom glavom. Sve navedeno sugeriše da je pretnja atomskim ratom u ovom trenutku, realnija nego što je bila u poslednjih nekoliko decenija.
Strateška nadmoć
Baš zbog realne opasnosti, ali i zbog želje da se, makar, čitalačkoj publici ukaže na opasnosti ovakvog sleda događaja, treba analizirati dostupne podatke o nuklearnim arsenalima velikih sila. U sistemu odbrane Ruske Federacije, nuklearne snage predstavljaju jedan od vidova ruske armije, čime se i na organizacionom planu, atomskom oružju daje vrhovni značaj. Kako je i sam predsednik Vladimir Putin priznao, konvencionalne oružane snage u vazduhu, na kopnu i na moru Rusije se ne mogu po gabaritima meriti sa onima kojima kumulativno raspolažu zemlje članice NATO. Međutim, Putin je često znao i da naglasi da je Rusija nuklearna sila, tako da ni pod razno nije bespomoćan akter u svetskoj geopolitičkoj areni, naročito nakon novembarskih odluka američkog predsednika Džozefa Bajdena da Kijevu dozvoli upotrebu sistema ATACMS protiv meta unutar Rusije. Ako se uzme u obzir ruska sposobnost da neprijateljske položaje gađa interkontinentalnim balističkim projektilima, raketama iz strateških bombardera, ili sa neke od podmornica, pretnje koju često znaju da sroče diplomate Kremlja izgledaju poprilično utemeljeno.
Bombarderi i podmornice
Ozbiljan je i nuklearni kapacitet Moskve. Iako su sve procene oko tačnog broja nuklearnih bojevih glava velikih sila čisto orijentacionog karaktera, ne treba ih ni u potpunosti odbacivati. Prema procenama Saveza američkih naučnika (FAS), Rusija ima 5.977 nuklearnih bojevih glava – uređaja koji izazivaju nuklearnu eksploziju. U tu brojku spada i oko 1.500 bojevih glava koje nisu u upotrebi i treba da budu demontirane. Od preostalih, blizu 4.500, većinu smatraju strateškim nuklearnim oružjem. To podrazumeva bojeve glave koje se montiraju na projektile sa velikim dometom. Upravo je to oružje koje se obično povezuje sa nuklearnim ratom. Ostale bojeve glave su i fizički i u pogledu destrukcije manje. Stručnjaci procenjuju da je oko 1.500 ruskih bojevih glava trenutno “raspoređeno”, što znači da su smeštene u raketama, bombarderima ili podmornicama.
Prema podacima FAS zemlje NATO imaju ukupno 5.943 glave (os čega Amerika ima 5.428, Francuska 290, a Ujedinjeno Kraljevstvo 225).
U poređenju sa drugim zemljama, Rusija ima značajnu nuklearnu prednost, koja može imati presudnu ulogu u ratu, odnosno u njegovom kranjem epilogu.
I Kina u trci
Od ostalih nuklearnih sila ističe se Kina sa 350, dok Pakistan i Izrael imaju 165 i 160 nuklearnih uređaja. Izrael poseduje 90, dok poslednjih godina, vrlo aktivna Severna Koreja, 20 nuklearnih bojevih glava.
Maksimalno uništenje
Nuklearno oružje je kreirano da izazove maksimalne ljudske i materijalne gubitke, pri čemu obim uništenja zavisi kako od vrste atomskog oružja (fusiono ili fiziono), da li se radi o strategijskom ili taktičkom naoružanju, od veličine bojeve glave, visine na kojoj se bomba detonira, uslova lokalne sredine i tome slično. Ipak, čak i najmanja bojeva glava može izazvati ogromnu štetu i trajne posledice. Primera radi, po zlu i razaranju čuvena fisiona bomba koja je tokom Drugog svetskog rata bačena na Hirošimu, imala je oko 15 kilotona (15.000 tona eksploziva TNT). Nuklearne bojeve glave danas mogu neuporedivo veće, budući da su fuzionog tipa, pa se njihova moć meri megatonama (milionima tona TNT). Ako uzmemo u obzir stradanje ljudi, ali i uticaj koji je prouzrokovalo američko bombardovanje Japana na kraju Drugog svetskog rata na celokupnu svetsku posleratnu pozornicu, može se samo zamisliti kakve bi konsekvence bile u slučaju upotrebe oružja neuporedivo destruktivnije moći.
