Moskva je zapretila da će u slučaju dalje eskalacije rata sankcijama zabraniti izvoz uranijuma u SAD, čime bi ova supersila mogla da doživi u najmanju ruku probleme sa proizvodnjom struje u državama na istočnoj obali.
Reč je o kontrameri nakon što su SAD zbog rata u Ukrajini zabranile uvoz ruske nafte, ali ne i uranijuma i tada je predsednik Džozef Bajden rekao da ima razumevanja za EU koja ne može brzo da se odrekne ruskih energenata. Međutim, samo nekoliko dana kasnije Poljska je kao eksponent američke politike u Evropi pokrenula inicijativu da se EU odrekne ruske nafte, što su u ponedeljak uveče odbili lideri Unije kako bi spasli sopstvenu privredu.
Novi pritisak na EU uslediće 24. marta kada predsednik SAD Džozef Bajden doputuje u Brisel na sastanak NATO, gde vojne teme neće imati toliku težinu kao zavisnost EU od ruskih energenata. U međuvremenu je grupa senatora republikanaca predložila projekat zakona, prema kom bi bio zabranjen i uvoz ruskog uranijuma za američke nuklearne elektrane.
Bez zamene
SAD koriste samo 16 odsto ruskog uranijuma, ali i 22 odsto iz Kazahstana i još nekoliko procenata iz drugih ruskih država saveznica. Pritom, sva separacija uranijuma iz zemalja bivšeg SSSR obavlja se u Rusiji, a treba imati u vidu i da je Moskva pre dva meseca spasla Kazahstan od “obojene revolucije”. Sada je Moskva preko ministra energetike Aleksandra Novaka uputila upozorenje da bi mogla da obustavi isporuke uranijuma, pre nego što SAD nađu druge izvore snabdevanja ili uspostave sopstvenu proizvodnju, a kao odgovor na zabranu uvoza ruskih energenata.
Aleksandar Frolov, zamenik direktora moskovskog Instituta nacionalne energetike, kaže da SAD ne mogu odmah da nadomeste uranijum iz Rusije, a da drugi svetski snabdevači nemaju kapacitete da povećaju proizvodnju.
Zatvaranje reaktora
– Bez ruskog uranijuma može se desiti zatvaranje niza energoblokova u američkim nuklearkama. Potpuno je neizvesno koliko bi one mogle da nastave rad. Rusija će naći nove kupce uranijuma, pošto se u svetu gradi mnogo nuklearnih elektrana koje će povećati tražnju. Na svetskom tržištu vlada prosto pravilo, ako ti odgovara kupuj ili prođi dalje. Nije Rusija napravila Ameriku zavisnom od svog uranijuma, nego je njoj on neophodan – kaže Frolov.
Konstantin Blohin iz Centra za istraživanje problema bezbednosti ukazuje da će zaoštravanje situacije s uranijumom sigurno dovesti do velikog rasta cena struje u SAD, kao što se to već dogodilo s gorivom, a što će sigurno imati odgovarajući uticaj na predstojeće izbore za senat i kongres i verovatno na predsedničke 2024. godine.
Protiv zdravog razuma
Blohin kaže da je verovatnoća da se SAD same odreknu ruskog uranijuma velika koliko je i iracionalna.
– Političari u SAD ne deluju po logici i zdravom razumu već na talasu rusofobije i histerije. Oni žele da nanesu što veću štetu Rusiji ne mareći za svoje kolosalne gubitke – kaže Blohin.
Bez embarga na naftu
Ministri spoljnih poslova EU odbili su da uvedu embargo na uvoz ruske nafte. Nemačka i Holandija su rekle da je EU zavisna od ruske nafte i gasa.
– Nemačka uvozi mnogo, ali ima i drugih zemalja članica koje ne mogu da prekinu da kupuju rusku naftu. Da možemo, uradili bismo to automatski – rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
Njen mađarski kolega Peter Sijarto otišao je korak dalje najavom da će Budimpešta staviti veto na eventualne odluke o zabrani uvoza ruskih energenata, uvođenju zone zabranjenih letova nad Ukrajinom ili upućivanje mirovnih trupa u tu zemlju.
Za ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka ovakav stav EU je logičan.
– Procene analitičara sa Zapada govore da bi cena nafte marke brent mogla da se kreće od 300, pa čak do 500 dolara za barel (u ponedeljak je bila 108 dolara) – rekao je Novak i dodao da će Rusija manju prodaju nadoknaditi visokim cenama dok ne izađe na nova tržišta.
Prema njegovim rečima, EU ne može da se odrekne ruskog gasa ni u dugoročnom periodu, jer drugog u dovoljnim količinama ni približno nema.
Milijarde za energente
Samo tokom prvih 20 dana rata u Ukrajini, EU je Rusiji platila oko 12 milijardi evra za gas, naftu i ugalj. Od ukupnog uvoza, čak 24,9 odsto nafte u EU stiže iz Rusije.
Slovačka 78,4
Mađarska 44,6
Nemačka 29,7
Češka 29,1
Belgija 22,2
Holandija 21
Danska 14,9
Francuska 13,3
Švedska 12,9
Italija 12,5
Sledeći cilj Dnjepropetrovsk
Većina ratišta u Ukrajini u utorak je gorela od artiljerijske vatre, ali velikih pokreta nije bilo. Zapadni analitičari veruju da novi masovni ruski udar može da se očekuje u narednih sedam dana, s obzirom da je u dosadašnjim borbama u velikoj meri iscrpljena snaga kijevske vojske, najviše zbog masovnog uništenja tenkova i drugih oklopnih vozila, dok ukrajinske letelice već odavno nisu primećene. Francuzi smatraju da je sledeći veliki cilj milionski ruskojezični grad Dnjepropetrovsk na reci Dnjepar i ako su u pravu to će značiti novo veliko opkoljavanje ukrajinske vojske.
Popušta odbrana Marijupolja, gde je sabijen ukrajinski garnizon čiju okosnicu čini neonacistički puk Azov. Prema podacima francuskog Ministarstva odbrane, azovci su ostali i bez izlaza na Azovsko more, što znači da su ruske trupe presekle grad na pola. Čečeni su saopštili da su isterali azovce iz ogromnog metalurškog kompleksa Azovstalja koji se prostire na 9,5 kvadratnih kilometara. Ima informacija da je oslobođen i centar grada. Ruske snage zauzimaju gradske kvartove jedan za drugim i odmah odatle evakuišu stanovništvo, makar do okolnih sela, pošto veliki deo ne želi da ode iz grada.
Ostatke 16 ukrajinskih brigada okruženih na Donbasu ruske snage svakog dana sabijaju na sve manju teritoriju, prolazeći kroz godinama utvrđivane i betonirane položaje zahvaljujući talasima artiljerijske vatre i napadima iz vazduha. Ukrajinske jedinice više nemaju mogućnost manevra, već se bore u mestu, a ruski izvori javljaju o katastrofalnoj nestašici goriva kod njihovih protivnika. Čak i ako pokušaju povlačenje, Ukrajinci bi morali da pređu do 250 kilometara peške po poljima.
Mirovni sporazum vraćen u fioku
Ruske vlasti saopštile su da odustaju od mirovnih pregovora sa Japanom, pošto dve zemlje nisu potpisale odgovarajući sporazum posle Drugog svetskog rata zbog teritorijalnog spora povodom suvereniteta nad Kurilskim ostrvima. Osim toga, Moskva je prekinula i pregovore o zajedničkoj ekonomskoj zoni na Kurilima i ukinula bezvizni režim za Japance koji žele da posete ova ostrva.
Japan se pridružio zapadnim sancijama protiv Rusije, što je Moskva ocenila kao neprijateljski stav i saopštila da nema nameru da u novim okolnostima nastavi pregovore.
“Nemoguće je razgovarati o potpisivanju temeljnog dokumenta o bilateralnim odnosima sa državom koja zauzima otvoreno neprijateljski stav i nastoji da naškodi interesima Rusije”, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Tokio je zbog ovoga uložio protest u Moskvi, ali je odlučio da i dalje kupuje ruske energente.
Moskva i Tokio spore se oko Kurilskih ostrva koja je Sovjetski Savez pripojio 18. avgusta 1945, tri dana posle kapitulacije Japana, a na osnovu prethodne odluke velikih sila antihitlerovske koalicije. Sovjetski lider Nikita Hruščov nudio je Japancima dva ostrva, ali su oni insistirali da im se vrate sva četiri.
