Rusija je modernizacijom dronova „molnija“, u prevodu -„munja“, dobila jeftine, ali efikasne bespilotne letelice koje više nisu samo dronovi-kamikaze, već sada mogu da deluju i kao dronovi – izviđači, što im omogućava veću efikasnost na bojnom polju uz nisku cenu. Drugim rečima, ovo podiže taktičku moć ruskih oružanih snaga na viši nivo.
Zapadni mediji navode da je Rusija modifikovala svoje jeftine dronove-kamikaze tako što im je dodala snažnije akumulatore za veći domet, kao i rotirajuće kamere visoke rezolucije za izviđanje. Kao rezultat toga, oni su postali značajno moćnije platforme koje mogu ne samo da nanose udare po Oružanim snagama Ukrajine, već i da prikupljaju obaveštajne podatke.
„Generalno, dronovi ‘molnija’ su se pokazali kao veoma dobri. Oni su prilično jednostavni po konstrukciji, jeftini i jednostavni za rukovanje, lansiranje i upotrebu. Smatramo da su danas ovi dronovi najefikasniji. Dobro su se pokazali kao dronovi-kamikaze, ali imajući u vidu njihovu sposobnost da dugo ostaju u vazduhu, na njih su takođe instalirane obične videokamere visoke rezolucije, koje omogućavaju praćenje položaja protivnika i korigovanje dejstava artiljerije ili dronova-kamikaza“, kaže za Sputnjik Jurij Knutov, ruski vojni ekspert i istoričar PVO.
Modernizacija je omogućila Moskvi da proširi primenu „molnije“ za prikupljanje podataka na bojnom polju, zamenivši skuplje dronove-izviđače „superkam“ i „orlan-10“.
Čak i uz modernizaciju, „molnije“ su značajno jeftinije od tradicionalnih izviđačkih platformi kao što su „superkam“ S-350 sa nepokretnim krilom ili „zala“ Z-16, čija cena može dostići do 100 hiljada dolara po komadu. „Molnije“ se prave od veoma jeftinih materijala — šperploče, penoplasta i aluminijuma.
Savetnik Ministarstva odbrane Ukrajine i stručnjak za dronove Sergej Beskrestnov rekao je za „Biznis insajder“ da bi za cenu jednog skupog izviđačkog drona Rusija mogla da kupi 10 do 15 bespilotnih letelica „molnija“.
Prema rečima Beskrestnova, povećana aktivnost ukrajinskih dronova-presretača bila je povod za ovu modernizaciju.
„Ukrajina široko koristi dronove za protivvazduhoplovnu odbranu, i mi takođe primenjujemo dronove u iste svrhe. Na primer, imamo dron ‘jelka’, koji se dobro pokazao. Ukrajina takođe proizvodi svoje dronove. Nedavno ih Zelenski predstavio i čak je pokušao da ih proda Trampu, što je izazvalo kod američkog predsednika određeni podsmeh. Ali na bojnom polju ukrajinski dronovi se takođe koriste, a uglavnom, primena se svodi na pokušaje obaranja naših bespilotnika. Zbog toga rat dronova počinje da poprima karakter rata u vazduhu, u kojima se jedni dronovi bore protiv drugih“, kaže Knutov.
Knutov napominje da se bespilotni sistemi već dugo koriste i da su se pokazali kao efikasni, te da su među letelicama namenjenim frontu upravo ovi sistemi najpraktičniji i najprihvatljiviji za upotrebu.
„Molnija“ za nadzor i izviđanje
Beskrestnov tvrdi da je Rusija počela da raspoređuje dorađene „molnije“ pre oko dva meseca i da ih od tada sve više koristi.
Izviđačka verzija „molnije“ nema bojevu glavu i umesto toga je opremljena naprednom elektronikom za nadzor, uključujući mikroračunar i rotirajuću kameru sa desetostrukim optičkim zumom.
„Dron ‘molnija’ je veoma jednostavan po svojoj konstrukciji. Po konstrukciji je i prilično kompaktan, a pri tom može dugo da ostane u vazduhu. S obzirom na njegove relativno male dimenzije, nije toliko uočljiv za radare protivnika. Pored toga, lak je za upravljanje, što omogućava efikasno izviđanje. Zato su danas ovi dronovi veoma traženi kod naših vojnika i nalaze široku primenu u različitim jedinicama i sve to zbog svoje jednostavnosti i pouzdanosti“, naglasio je Knutov.
Do sada su „molnije“ služile kao udarni dronovi-kamikaze — nosile su bojevu glavu i eksplodirale pri udaru. Međutim, u poslednje vreme se dorađuju i unapređuju i za druge zadatke, uključujući i nošenje malih FPV dronova. To su obično manji kvadrokopteri koji su postali dominatno pristuni na bojnom polju.
Iako nije nov fenomen, ova taktika sve više zabrinjava ukrajinske snage jer omogućava FPV dronovima da deluju i pogađaju ciljeve na većim dubinama.
Dakle, do sada su postojale dve verzije – „molnija-1“ i „molnija-2“. Razlikuju se po konstrukciji, karakteristikama i mogućnostima, ali i po ceni od 300 dolara u prvoj verziji, odnosno do 5.000 dolara u drugoj verziji.
Niska cena i mogućnost masovne proizvodnje omogućavaju da se „molnija“ – dron avionskog tipa – koristi u velikom broju, čime se preopterećuje sistemi protivvazduhoplovne odbrane protivnika. Dron je sposoban da izvodi udare po objektima u dubini, kao što su komandni punktovi, artiljerijske jedinice i oklopna vozila.
Ruski eksperti napominju da dron „molnija“ može da deluje u svim vremenskim uslovima, a takođe ističu da su u njegov razvoj ugrađena najsavremenija rešenja odbrambene industrije. Posebno se, kako navode, izdvaja upotreba veštačke inteligencije, koja omogućava zaobilaženje sistema za radio-elektronsko ratovanje protivnika, što se ocenjuje kao važan tehnološki iskorak.
