Ruski recept kao odgovor na dronove iz prištinske kuhinje

Tanjug

Fabriku dronova u Gnjilanu treba uništiti jer nemaju prava na to. Prvo pozvati Kfor i otvoreno reći da je to egzistencijalna pretnja za Srbiju, a ako oni to neće, u nekom trenutku ćemo morati mi to da uradimo.

Ovo je u Sputnjikovoj emisiji “Od četvrtka do četvrtka” poručio advokat i narodni poslanik Branko Pavlović, komentarišući to što Priština počinje proizvodnju bespilotnih letelica.
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je na otvaranju postrojenja 8. novembra naveo da će se u Gnjilanu praviti i prodavati sofisticirane letilice dometa i do 20 kilometara. I mada je, za sada reč o modelima ili renderima, svako dodatno naoružavanje Prištine zahteva još oštriju reakciju Beograda.

Vojni analitičar Andrej Mlakar kaže za Sputnjik da izjava možda jeste karikirana, ali da ova vest zaista zahteva urgentne mere.

“Oni nemaju pravo na vojsku, pa je stvaraju, imali su prvo neke snage bezbednosti do dve hiljade ljudi, a stvaraju vojsku od blizu 10.000. Isto tako nemaju pravo na uvođenje redovnog vojnog roka pa ga planiraju, samo su ih u toj nameri poremetili ovi izbori. Svi planovi se ostvaruju”, navodi Mlakar.

Ugledali se na Ruse

Kako ističe, očigledno su pratili iskustva upotrebe dronova iz SVO i videli da je to najbolji način da se vojska unapredi i da to bude neki odgovor na Srbiju s obzirom na to da je isporuka naoružanja zatajila.
“Vidimo da su zbog krize američke administracije projekti isporuke naoružanja u Evropu odloženi do daljnjeg, a posebno se to odnosi na isporuku raketnih sistema Himars i sistema Džavelin koje je Kosovo kupilo, ali tih 150 komada i dalje nije isporučeno iz ovih razloga”, podseća analitičar.

Da se ugledamo i mi

Prema njegovim rečima Vojska Srbije ima srazmerno mogućnosti odgovora i to je pre svega strah Kurtija zbog serije dronova “kamikaze” što iz sopstvene proizvodnje, što iz uvoza. Zato je i bio ubrzani tempo opremanja Prištine sa hiljadu mini turskih dronova kamikaza sa kojima će navodno da pruže odgovor ako Srbija njih napadne, a to je konstanta koja se stalno provlači, podvlači Mlakar.

“Ono što je do nas delom smo i uradili. Nabavili smo određene sisteme od Rusije, radarske stanice iz Izraela i jednim delom preprečili opasnost. Sada bismo, po uzoru na Rusiju, trebalo i mi da formiramo novi rod vojske. Mi imamo mogućnosti odgovora, kapacitete i sposobnosti, imamo naučni potencijal. Stvaranje zaštitne kupole je potrebno, ali sada treba jačati antidron jedinice, novi vid vojnika obučenih na upotrebi bespilotnih letelica”, poručuje Mlakar.

Ostavljeni na cedilu

Da ćemo morati sami da se štitimo govori i odgovor Misije Kfor na otvaranje fabrike u kome stoji da je to za njih ekonomsko pitanje koje prema tome neće ni komentarisati!?
Mlakar ističe da je takav odgovor i očekivan, te da je reakcija izostala i 2006. kada je na Demokratskom institutu za mir u Vašingtonu predstavljen plan stvaranja vojske Kosova, a to je upravo ono što danas vidimo.

“Komanda Kfora miruje, iako mi imamo odlično saradnju sa trenutnim komandantom iz Turske. U suštini, oni na to gledaju blagonaklono. Oni nisu reagovali još 2006. kada je britanski general Entoni Velč napravio studiju kako treba da izgleda vojska Kosova. Za njih ekonomsko pitanje jer ta Turska snabdeva Kosovo minobacačima, oklopnim vozilima i artiljerijom, dronovima, tako da, s jesne strane, za njih to zaista jeste ekonomsko pitanje, a za nas bezbednosni problem”, kaže Mlakar.