Nedavno smo zabeležili da je redovna mesečna stipendija plemenitog O. V. iz Sidneja i njegove porodice uručena 15-godišnjem Stefanu Pendiću iz sela Đonlija sa Golije. U međuvremenu, stipendije od po 120 dolara stigle su i u ruke još četvoro učenika orahovačke Gimnazije o kojima ovaj dobričina sa drugog kraja sveta takođe brine. Zato danas prenosimo našem vernom čitaocu i dobrotvoru pisma zahvalnosti đaka uz koje je već četvrtu godinu zaredom.
“Poštovani gospodine O. V, već smo stigli do četvrte godine, a Vi ste sa nama još od prve. Podrška i ljubav koju ste nam pružali za to vreme dosta nam je pomogla i olakšala svaki dan proveden u školi. I mi smo mislima uvek bili uz Vas. Spomenuti ste za svaki veliki odmor, i u razgovoru sa drugarima, dok užinamo… Često spomenemo Vas i Vaš doprinos, jer užinu kupujemo od stipendije koju nam šaljete. Naravno, uvek ostane deo novca koji utrošimo na kupovinu odeće, obuće, mobilnih telefona i ostalih korisnih stvari. Upravo sam kupio novu trenerku, a pre neki dan i patike. Naravno, to stalno naglašavam, koliko nam u materijalnom smislu znači stipendija, a znači nam mnogo više od toga nam znači ljubav koja zajedno sa njom stiže čak iz daleke Australije. Nadam se da ste Vi i Vaša porodica dobro i da se ste zdravi i jaki u ovim teškim danima za čitav svet. Šaljemo Vam pozdrave i ljubav iz Orahovca i želimo sve najlepše! Dimitrije Radić iz Orahovca.”
Pored Dimitrija, toplo pismo dobrotvoru uputila je i Ljubica Micić:
“Već četiri godine školovanja sam primalac Vaše stipendije i mnogo sam Vam zahvalna. Prošlom stipendijom sam kupila garderobu za hladne dane koji dolaze, a ovu drugu ću pokloniti mami. Hvala Vam mnogo! Nadam se da ste dobro i da korona virus ne utiče toliko na Vas i nije promenila Vaše planove. Ja sam se u početku plašila, nismo išli u školu, učili smo onlajn i bilo je baš teško, jedva smo čekali da se svi vidimo, čak su nam i neki profesori nedostajali. Sada, hvala Bogu, normalno idemo u školu i družimo se. Hvala Vam još jednom, želim Vam mnogo uspeha i čuvajte se od virusa.”
Reči zahvalnosti uputio je i treći stipendista Lazar Grković:
“Hvala vam mnogo što mi šaljete stipendiju i ove četvrte godine jer meni ona znači mnogo. Kupio sam jaknu i čizme za zimu i dao sam braći da i oni kupe odeću i obuću za zimu. To što vi nama dajete neka Vas i Vašu porodicu Bog nagradi”.
Kao i uvek, mnogo pozdrava dobrotvoru O. V. iz Sidneja, ali i baka Ani iz Kanbere, uputila je i profesorka srpskog jezika Olivera Radić, koja se posebno brine da svako od đaka bude siguran i zbrinut.
– Deca ne vole maske, ali ono što se mora – mora se, više vole da idu u školu nego da slušaju nastavu na daljinu. Poštujemo mere i nadamo se da nećemo ponovo biti u situaciji kao s početka pandemije korona virusa. Svi naši đaci imaju stipendije i to je veliki napredak za sve nas. Dovoljno da znamo podatak da je 2017. bilo u našoj školi devetoro učenika, a ove godine ih je 18. Ništa od toga ne bi bilo moguće da nismo imali divne ljude poput O. V. koji su nas podržali. Hvala im na ljubavi i razumevanju – poručila je profesorka Olivera, dodavši da pisma zahvalnosti baka Ani iz Kanbere pripremaju i braća Čukarić i sestre Šavelić, kojima je stipendija takođe uručena.
Biće od nje veliki čovek
Među učenicima orahovačke Gimnazije odskoro je i Milica Đorđević, kojoj na svaka dva meseca Rajka Tarlać i Ljubo iz Sidneja šalju stipendiju od 300 dolara, koju reporteri “Vesti” čim pre prosleđuju na njenu adresu, kao i njene majke Evice.
– Kao što znate, imamo i novu učenicu prvog razreda, Milicu Đorđević iz Prizrena o kojoj znamo da pišete dugi niz godina. Ona je dobro. Odlična je. To je jedno fino i inteligentno dete. Samo da vidite kako brine o drugarici koja je dete s posebnim potrebama, kako je voli, pomaže s knjigama, užinom… Uhvati je za ruku i pomogne da prošeta školskim hodnikom, stavi joj slušalice pa zajedno slušaju muziku, nađe joj književno delo na laptopu, pa zajedno slušaju audio knjige, pesme… Biće od nje veliki čovek – kazala je Olivera Radić.
Hvala i od Milice
Hvala Vam mnogo što ste odlučili da nam pomognete zato što to nama izuzetno znači. Nije potrebno mnogo ako je od srca i uvek je dovoljno. Novac koji nam šaljete možemo da odvojimo za školsku užinu, nešto što nam je potrebno za školu ili neku odeću ako idemo u kupovinu nakon određenog vremena i kad nam to zaista treba. Ja sam prvi razred Gimnazije u Orahovcu, ali živim u Prizrenu gde sam i rođena. Ove godine nas je ova situacija s korona virusom sprečila da se vidimo sa nekim ljudima koje volimo ili da promenimo okruženje za odmor. Uskoro slede novogodišnji praznici, nadam se da ćete ih proslaviti sa porodicom u zdravlju i veselju, i da ova situacija neće da vam upropasti isti osećaj koji ste imali u srcu kao i prethodne godine. Hvala Vam mnogo još jednom na pomoći od srca, želim Vam sve najbolje. Sa poštovanjem i ljubavlju, Milica”, pisalo je između ostalog u pismu Milice Đorđević.
