B. Đorđević
Jedna od ranijih proslava: Prota Sekulić sa vernicima ispred bogomolje na Tempelhofu

Malo ko se obradovao dolasku proleća, u danima kada je korona kriza donela niz nedoumica i nametnula probleme koji su do pre nekoliko dana bili nezamislivi. Dugogodišnji član SPD-a, Mirko Jović, koji je godinama intenzivno učestvovao u slanju pomoći matici, ovoga puta se zabrinuo i za našu dijasporu.

On smatra da je neophodno dodatno angažovanje i učešće pripadnika srpske zajednice kako bi se sačuvali naši hramovi i klubovi. Porodica Jović je uplatila novčana sredstva SPC, a Mirko apeluje na sve druge da se prema svojim mogućnostima priključe ovoj akciji.

– Mnoge privredne grane pretrpeće gubitke i njima je već obećana pomoć. Ali u krizu će doći i institucije koje se ne bave stvaranjem profita i zavise od priloga i prisustva građana. To su pre svega naša Crkva i naši klubovi u Nemačkoj. Život u uslovima ograničenog kretanja onemogućiće i obe naše crkve i klubove u Berlinu, da prikupe novčana sredstva kojima pokrivaju redovne troškove, pre svega zakupninu i komunalije. Ukoliko ova kriza potraje dovešće u pitanje njihov opstanak – navodi Mirko Jović.

Molba Senatu Berlina

On za „Vesti“kaže da je apelovao na partiju SPD i da je pisao senatorki, tako da je državna sekretarka već stupila u kontakt sa Srpsko-nemačkom zajednicom Mladost.

– U ime našeg kluba, naglasio sam da udruženjima u ovakvoj situaciji preti propast. Ograničenje kretanja onemogućava naše ljude da organizuju manifestacije kojima obezbeđuju finansijska sredstva neophodna za opstanak Crkve i funkcionisanje klubova. Berlinski Senat je uzeo ovaj problem u razmatranje i očekuje se njihov odgovor. Ja sam inicirao dijalog kluba sa Senatom i dalje je na njima do kakvog rešenja će doći – navodi Jović.

Na njegovu inicijativu rukovodstvo SNZ Mladost obratilo se opštini Špandau. Sekretarica Nevena Ljubinković, kaže da su dobili odgovor, ali se u njemu obrazlaže da pomoć sledi samo onim organizacijama koje se angažuju oko pomoći penzionerima. Ljubinkovićeva navodi da će se opštini ponovo obratiti sa dodatnim argumentima.

– Obe naše crkve u Berlinu dobijale su priloge na bogosluženjima i verskim svetkovinama. A uvek kada se prikupljala humanitarna pomoć za ugrožene u otadžbini, Crkva je bila glavni pokretač i organizator. Naši ljudi su ovde, ali i širom rasejanja kod svoje kuće samo kada su u crkvi ili u klubu – ističe Jović.

Uplatio sredstva za crkvu: Mirko Jović

Crkve su otvorene

Protojerej stavrofor Dragan Sekulić, starešina Crkve Vaskrsenja Gospodnjeg smatra da je veliki problem što je vernicima uskraćena mogućnost da prisustvuju službama.

– Time se ispunjenje njihovih duhovnih potreba dovodi u pitanje. Veoma je važno, posebno u ovakvim zloslutnim vremenima da ljudi imaju svoje duhovno utočište. Bogosluženja i okupljanja u hramu i nisu dozvoljena, ali će Crkva ipak ostati otvorena za vernike. U predviđeno vreme mogu da dođu i pojedinačno se pomole, upale sveće za zdravlje i pokojnike. Sveštenici su tu ako žele da sa njima obave razgovor. Kao i uvek, mogu se uzeti, sveta voda, tamjan, ikone, krstići, verske knjige i drugo – navodi prota Sekulić.

On izražava zebnju kakve će posledice ostaviti ova kriza, kada su u pitanju dva Božja hrama u Berlinu, ostvarena samoodricanjem mnogih generacija u periodu dužem od pola veka.

– Bez redovnih priloga vernika na bogosluženjima, opstanak Crkvene opštine Berlin vrlo brzo može se dovesti u pitanje, jer su troškovi održavanja naših hramova vrlo visoki, pojasnio je starešina hrama na Tempelhofu.

Duhovni saveti vernicima

O vremenu kada će crkve biti otvorene za duhovne savete, vernici se mogu obratiti sveštenicima. Protojereji Dragan Sekulić, Veljko Gačić i Radomir Kolundžić, prevashodno su okupirani time da izađu u susret vernicima, kako bi sačuvali njihov duhovni mir i integritet.

Kontakti bez poseta

Jović navodi da su se on i supruga prilagodili zahtevima za izolaciju.

– Kod kuće smo ili prošetamo do naše obližnje vikendice gde smo takođe dobro izolovani. Imam 79 godina i odlučio sam da koliko mogu zaštitim i svoju decu i unuke, pa smo obustavili svaku vrstu međusobnog posećivanja. Svakodnevno smo u kontaktu, kao i sa brojnim komšijama, pa nemamo utisak da smo prepušteni sami sebi. Zalihe hrane smo uvek imali, tako da se sada nismo dodatno snabdeli.