Trojica moćnih poslovnih ljudi – dva Amerikanca i jedan Rus – bili su prošlog meseca nadvijena nad laptopom u Majami Biču, navodno kako bi skovali plan za okončanje dugog i smrtonosnog rata Rusije s Ukrajinom.
No, stvarne razmere njihovog projekta bile su daleko veće, otkrivaju izvori upoznati s razgovorima. U tajnosti se, naime, pripremao teren za izvlačenje ruske privrede vredne dva biliona dolara iz izolacije, pri čemu bi američka preduzeća prva stale u red i pretekla evropske konkurente u ubiranju plodova, piše “Volstrit džurnal”.
Na svom imanju uz obalu, milijarder i nekretninski mogul Stiv Vitkof, koji je postao specijalni izaslanik predsednika Trampa, ugostio je Kirila Dmitrijeva, čelnika ruskog državnog investicionog fonda i pregovarača kojeg je lično odabrao Vladimir Putin.
Prekrajanje ekonomske karte Evrope
Upravo je Dmitrijev uveliko oblikovao dokument koji su pregledavali. Sastanku se pridružio i Džared Kušner, predsednikov zet, koji je stigao iz svog obližnjeg doma na ostrvu poznatom kao “Bunker za milijardere”.
Dmitrijev je gurao plan prema kojem bi američka preduzeća iskoristila oko 300 milijardi dolara imovine ruske centralne banke, zamrznute u Evropi, za zajedničke američko-ruske investicione projekte i obnovu Ukrajine pod vođstvom SAD. Američka i ruska preduzeća mogla bi se udružiti u eksploataciji ogromnog mineralnog bogatstva na Arktiku.
Dmitrijev je mesecima tvrdio da nema granica onome što bi dva dugogodišnja suparnika mogla postići: njihove svemirske industrije mogle bi čak sprovesti zajedničku misiju na Mars uz pomoć SpaceX-a Ilona Maska.
Za Kremlj su ovi razgovori bili vrhunac strategije osmišljene još pre Trampove inauguracije, s ciljem da se zaobiđe tradicionalni američki bezbednosni aparat i uveri administracija da Rusiju ne doživljava kao vojnu pretnju, već kao zemlju ogromnih poslovnih prilika.
Nudeći poslove vredne milijarde dolara u energetici i retkim zemnim metalima, Moskva je planirala da prekroji ekonomsku kartu Evrope i istovremeno zabije klin između Amerike i njenih tradicionalnih saveznika.
U Vitkofu, Trampovom dugogodišnjem partneru za golf, i Kušneru, čiji je investiconi fond “Affinity Partners” privukao milijarde od arapskih monarhija, Dmitrijev je pronašao idealne sagovornike. Obojica su delila Trampov pragmatičan pristup geopolitici, koji se može sažeti u jednoj rečenici: granice su manje važne od posla.
– Rusija ima toliko ogromnih resursa, ogromna prostranstva zemlje – rekao je Vitkof za “Volstrit džurnal”, opisujući svoju viziju poslovnog partnerstva Rusije, Ukrajine i Amerike. “Ako sve to pokrenemo, i svi napreduju i svi su deo toga, i postoji korist za sve, to će prirodno biti bedem protiv budućih sukoba. Jer svi prosperiraju.”
Evropa u strahu: “Ovde se ne radi o miru, već o poslu”
Kada je verzija plana od 28 tačaka procurila u javnost ranije ovog mjeseca, izazvala je burne reakcije. Lideri u Evropi i Ukrajini žalili su se da plan uglavnom odražava ruske stavove i gazi gotovo sve “crvene linije” Kijeva.
Uveravanja američke administracije da plan nije konačan nisu ih umirila, jer su strahovali da se Rusija, nakon nasilnog prekrajanja evropskih granica, sada nagrađuje unosnim poslovnim prilikama.
Dok su se zapadni lideri ove nedelje sastali kako bi razmotrili plan, poljski premijer Donald Tusk ponudio je sažet komentar: “Znamo da se ovde ne radi o miru. Radi se o poslu.”
Za mnoge u Trampovoj Beloj kući, to spajanje biznisa i geopolitike upravo je prednost, a ne mana. Ključni predsednički savjetnici vide priliku da američki investitori zgrabe lukrativne poslove u novoj, posleratnoj Rusiji i postanu komercijalni jemci mira.
U razgovorima sa Vitkofom i Kušnerom, Rusija je jasno dala do znanja da bi radije da u zemlju uđu američka preduzeća nego konkurenti iz evropskih država čiji su lideri “loše govorili” o mirovnim naporima. “To je Trampova ‘Umetnost dogovora’ da kaže: ‘Gledajte, ja ovo rešavam i postoje ogromne ekonomske koristi za Ameriku, zar ne?'”, rekao je jedan od upućenih izvora.
Putinovi potezi u pozadini
Istorija će pokazati da li je Putin prihvatio ovaj pristup kako bi zaista okončao rat ili je to samo trik da umiri SAD dok produljuje sukob za koji veruje da ga mora dobiti.
Znak da bi mogao biti ozbiljan jeste činjenica da su neki od njegovih najbližih prijatelja, sankcionisani milijarderi iz Sankt Peterburga – Genadij Timčenko, Jurij Kovalčuk i braća Rotenberg – poslali predstavnike na tihe sastanke sa američkim preduzećima kako bi istražili poslove u rudarstvu i energetici. To uključuje i oživljavanje divovskog gasovoda “Severni tok”, koji je pod sankcijama EU.
Diplomatija mimo protokola
Vitkof, koji ove godine nije putovao u Ukrajinu, sledeće nedelje će po šesti put posetiti Rusiju i ponovo se sastati s Putinom. Insistira na tome da ne favorizuje nikog.
– Ukrajinci su se herojski borili za svoju nezavisnost – rekao je, dodavši da je ukrajinskim zvaničnicima pokušao da približi ideju da se vojnici razoružaju kako bi zarađivali plate na nivou Silicijumske doline upravljajući američkim AI data centrima.
– Sad je vreme da se diplomatijom konsoliduje ono što su postigli – poručio je.
Slika koja se stvara je izvanredna priča o poslovnim liderima koji deluju izvan tradicionalnih diplomatskih okvira kako bi mirovni sporazum zacementirali poslovnim dogovorima. Sve je kulminiralo samitom na Aljasci 15. avgusta, koji se raspao gotovo čim je počeo. Putin je održao dugo istorijsko predavanje, posle čega su dve strane otkazale ostatak sastanka. Vitkof je ostao optimističan, nadajući se da će se razgovori uskoro ubrzati.
U oktobru je ukrajinski predsednik Zelenski doputovao u Vašington, nadajući se da će obezbediti krstareće rakete “tomahavk”. Međutim, Tramp je dan ranije razgovarao sa Putinom i odlučio da ne isporuči oružje. Umesto toga, Vitkof je pozvao Ukrajince na drugačiji pristup: predložio im je da od Trampa zatraže desetogodišnje izuzeće od carina, što bi, prema njemu, osnažilo njihovu privredu.
– Ja sam u poslu rešavanja dogovora. Zato sam ovde – rekao je za “Volstrit džurnal”. Nastavljamo da kucamo na vrata i smišljamo ideje – dodao je.
