Ažurirana strategija nacionalne bezbednosti SAD podrazumeva prekid ukrajinskog sukoba i distanciranje od Evrope i njenih poslova, kao i distanciranje od NATO-a. Međutim, suština nove strategije jeste američko okretanje prema Pacifiku, primarno prema Kini, kaže za Sputnjik politikolog Mihajlo Savić.
Nesumnjivo da je osnovni interes SAD prekid borbenih dejstava u Ukrajini radi uspostavljanja stabilnosti u čitavom evroazijskom prostoru, ali ne treba zanemariti ni činjenicu da Kina sve više preti da zameni Ameriku kao svetskog ekonomskog i trgovinskog hegemona. Gledano iz strateškog ugla, kaže Savić, nema sumnje da je novi pravac u strategiji nacionalne bezbednost SAD sa stanovišta njihovih interesa dobar potez. To sa sobom, kaže on, povlači i činjenicu da će Amerikanci morati da primire svoje vojne i diplomatske investicije širom sveta, kako bi sve svoje snage koncentrisali na Kinu.
Ovo naravno znači ne samo povlačenje iz Evrope, nego i sa Bliskog istoka, što je isto bilo pomenuto u ažuriranoj strategiji. U teoriji bi povlačenje sa Bliskog istoka trebalo da znači i manje ulaganje u taj deo sveta, da ne pričamo samo o svim vojnim kapacitetima koje je tamo Amerika ulagala, a koje smo mogli da vidimo i u onom kratkom konfliktu sa Iranom. Sada je pitanje da li Amerikanci zapravo mogu da izvedu i jednu i drugu stvar, kaže Savić za Sputnjik.
Iako je ovo putanja za Sjedine Američke Države u strateškom smislu, to ne znači da će njena implementacija teći lako. Savić podseća da se SAD i čitava njihova struktura, birokratska i vojna, vežbala da bude rasprostranjena po celom svetu, u proteklih 20-30 godina a u širem smislu i čitav vek.
Sa političke strane jako je bitno pitanje šta će se desiti na sledećim izborima ako republikanac, pogotovo republikanac koji nije iz MAGA pokreta ne pobedi. Da ne pričamo o tome šta će se desiti budu li demokrate pobedile na izborima (na polovini mandata) koji slede.
Još jedno od velikih pitanja je i to kako će se Amerika izboriti sa izraelskim lobijem koji je jedan od najvećih finansijera političkih kampanja u SAD.
Normalno je da će Amerika hteti da zadrži Monroovu doktrinu, ali ukoliko oni sada uđu u sukob sa Venecuelom, to će značiti da se ovo proklamovano ažuriranje baš i ne sprovodi dosledno. Nisam siguran kojom će brzinom, ako i uopšte, Amerika uspeti da ispoštuje sve ovo što je na papiru napisala da će da radi, zaključuje Savić.
U politici nema blizak i dalek.Samo interesi