Samo oni koji su tokom života, bar jednom kroz trnje gazili, mogu se poistovetiti sa onima koje sudbina neprestano kroz nedaće iskušava.
U to je mogla da se uveri i porodica Milana Rabrenovića (20) iz Priličkog Kiseljaka kod Ivanjice, obolelog od autizma, koja se već nekoliko godina uz pomoć ljudi dobrog srca i sa stranica našeg lista, bori da svom sinu vrati osmeh na lice. Isprva su to činili za odlazak na terapije matičnim ćelijama u Beču, ali kako su se Milanovi zdravstveni problemi ređali, Rabrenovići su bili primorani da nekako obezbede novac i za operaciju tetiva obe potkolenice, što sami nikako nisu mogli.
Da se pored plemenitih čitaoca “Vesti” u akciju nisu uključili i dobri sugrađani, teško da bi uspeli u toj nameri.
– Naš Miki je, kao što znate, početkom marta podvrgnut operaciji na privatnoj klinici. Obe noge su mu bile u gipsu šest nedelja, posle čega je imao još jednu operaciju. Nosio je gips mesec i po dana. Bilo je teško, pošto je posle operacije Miki odbijao da jede, ali uspeli smo da savladamo i to najteže životno iskušenje. Miki je sve hrabro podneo, junački izdržao sve samo da stane na noge i ponovo krene u šetnju… To ne bi bilo moguće da nije bilo naših dragih zemljaka iz celog sveta, fondacije Budi human, sveštenika Siniše Nikitovića, i svih onih koji su nam pružali podršku sve ovo vreme. Na tome ćemo im biti večno zahvalni – rekla je majka Danijela Rabrenović i dodala:
– Posle operacije, Mikija smo odveli i na banjsko lečenje i rehabilitaciju od tri nedelje, što je opet zasluga humanih ljudi. Nažalost, nije uspeo da se sasvim oporavi, jer kod dece sa posebnim potrebama oporavak je uvek duži, a konstantna rehabilitacija neophodna. Još nije stao na noge, nema snage. Mora da ojača da bi i to bilo moguće u narednom periodu. Odlazak u Ribarsku banju za te tri nedelje nas je koštao 244.800 din. Ta banja mu odgovara, terapeut su vrhunski, i radili su sa njim bez predaha… U Ivanjici, gde ga sada vodimo na vežbe, bukvalno ga sa terapije izbace posle pet minuta, jer sa njima ne sarađuje. Mnogo sam se razočarala, jer uspeh je podići takvo dete, naći pristup, a ne odustati od njega, sa rečenicom, žao nam je… Zato je naša želja da što pre ponovo idemo u banju, po preporuci terapeuta iz Ribarske banje, jer su sada najmanje gužve. Ostaje onda, međutim, veliko pitanje, kako i sa čim?
Budući da četvoro Rabrenovića, žive samo od skromne plate supruga i oca Ivana i nešto zemlje, više je nego jasno da nisu u prilici da i sa ovom mukom sami izađu na kraj.
– Polako prolaze sati, dani, meseci… Očekivanja i želje su prevelike, samo da Miki stane na noge, ponovo kao nekada. Pokušaj za pokušajem, ali nikako da krene, vrati osmeh na lice, kao i svima nama. Predugo sve traje, mnogo je imao intervencija za svojih 20 godina. Snage i nama ponestaje. Nosimo ga već tri meseca na rukama. On je dete sa autizmom i potrebno je mnogo više vremena nego drugoj deci za oporavak. Smršao je puno… Zato je Mikiju potreban još jedan odlazak na banjsko lečenje, uz pratnju oba roditelja. Jedan roditelj ne može sam da brine o njemu, što nam dodatno otežava ionako tešku situaciju. Nažalost, mi ne možemo da priuštimo banjsko lečenje, jer samo suprug radi. I ovom prilikom molimo sve ljude dobre volje da nam pomognu, i pruže još jednu šansu našem Mikiju. Njemu je šetnja bila sve, sada ni to ne može, vezan je za kolica. Najteže je kada duša zaboli, za svojim detetom. Svaku svoju bol trpim, ali suze i tugu u njegovim plavim okicama, ne mogu – iskreno će mama Danijela.
Majčinska neispunjena želja
– Imamo samo jednu želju, da Miki ponovo šeta. Što više želimo njegove korake, oni izmiču, kao najudaljenija zvezda. Naša ljubav prema njemu je ogromna, i to nas gura napred. Zahvaljujemo se svima od srca, koji su nam do sada pomagali, ljudima velikog srca iz celog sveta. Hvala za svu podršku, za svaku lepu reč. Nadamo se da ćemo uspeti da skupimo novac za Mikijevo lečenje u banji. Znam da nismo sami, jer sami ne možemo uspeti. Život je borba, a mi ne odustajemo. Verujemo, molimo se za našeg Mikija. Volela bih da naše sledeće javljanje bude pozitivno, da Miki stane na svoje noge, sa osmehom na licu – rekla je uz težak uzdah uporna mama Danijela.
Kako pomoći?
Ukoliko neko od plemenitih zemljaka može i želi da pomogne porodici Rabrenović da sinu omoguće banjsko lečenje, može stupiti u kontakt sa njima na adresu: 32252 Prilički Kiseljak (kod Ivanjice), Srbija ili putem telefona na broj: 00381 69 197 51 03 i dogovoriti se o načinu slanja i dostavi pomoći.
Moguće je pomoći i posredstvom Fondacije Budi human, slanjem sms poruke: Upisati 902 i poslati na broj 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upisati human902 i poslati SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000000795156-05
Uplatom na devizni račun: 160600000079549846
IBAN: RS35160600000079549846
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
