Saša pevao u prozi

Broni čitaoci su čekali strpljivo na potpis autora

 

Mnogobrojni ljubitelji knjige pohrlili su nedavno u knjižaru Talija u centru Manhajma, na književno veče koje je održao bosansko-nemački pisac Saša Stanišić, čitajući delove iz svog novog romana "Vor dem Fest"
(Pre slavlja), za koji mu je na upravo održanom sajmu knjiga u Lajpcigu dodeljena nagrada za beletristiku ("Vesti" su o tome već izvestile svoje čitaoce), jedno od najznačajnijih književnih priznanja u Nemačkoj. Publika, mnogi sa Stanišićevim romanom u rukama, dočekala je spontanim aplauzom književnika, koji je stigao ležerno, u džinsu, džemperu i patikama, malo razbarušen i promukao, jer je prethodnog dana takođe imao književno veče u Hajdelbergu, što ga nije sprečilo da i publici u Manhajmu veoma dugo čita delove iz knjige, čija se radnja dešava u jednom zabačenom selu na severu Nemačke, u oblasti zvanoj Ukermark, u Brandenburgu. Globalizacija još nije stigla u to selo od 750 duša, a industrija još nije potisnula prirodu. U romanu, žitelji sela pripremaju slavlje, pri čemu je svako od njih obuzet sopstvenim mislima. Nekoliko desetina fiktivnih ličnosti pisac prati u nizu epizoda, tako vešto isprepletenih da nastaje "horsko pevanje u prozi", kako je istaknuto prilikom dodeljivanja nagrade u Lajpcigu.

ČITAO DELOVE ROMANA: Saša Stanišić

 

– Da li Drina sada teče Brandenburgom – upitali smo tim povodom Stanišića, dobro raspoloženog, ali pomalo iscrpljenog posle potpisivanja brojnih primeraka knjige, čestitanja, zagrljaja i fotografisanja do kasno u noć, jer on je za ovdašnju publiku ne samo omiljeni pisac, već i stari znanac.
Stanišić, koji sada živi u Berlinu, u Manhajmu je proveo studentske dane (apsolvirao je germanistiku), a tu je napisao i svoj prvi roman "Kako vojnik popravlja gramofon", kojim se 2006. poput komete vinuo u literarno nebo, ušavši u najuži izbor za najbolji roman na sajmu knjiga u Frankfurtu. U tom romanu autobiografskog sadržaja, koji je preveden na tridesetak jezika, Stanišić je opisao detinjstvo u Bosni (rođen je 1978) i haotične dane izbijanja građanskog rata početkom devedesetih godina, kad je iz rodnog Višegrada sa roditeljima pobegao u Nemačku.
– U romanu "Pre slavlja" se, međutim, radi o "jednoj noći i 700 godina istorije" mesta Firstenfelde u Ukermarku – naglašava Stanišić.
Sve drugo je "interpretacija". Ipak, priznaje da je možda podsvesno povezao dva događaja iz obe knjige, jer kao što na početku romana "Kako vojnik popravlja gramofon" stoji smrt njegovog dede Slavka, koji je bio majstor u pričanju priča – tako na početku romana "Pre slavlja" stoji tragična smrt iskusnog splavara, koji je znao sve priče o jezeru.
– Prolaznost i gubitak su uvek bolna iskustva, ali otvaraju i mogućnost novog početka – kaže Stanišić sa nepokolebljivim optimizmom.
A što se slavlja tiče, čije pripreme Stanišić opisuje u svom novom romanu, njega je bilo u Bosni (gde i danas živi njegova baka koju redovno posećuje) – u to može da se uveri svako ko pročita urnebesni opis berbe šljiva u romanu "Kako vojnik popravlja gramofon".