Na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, počela je jedna od najtežih bitaka u odbrani Savezne Republike Jugoslavije – Bitka na Košarama. U surovom, stenovitom terenu Prokletija, nasuprot brojčano i tehnički nadmoćnijem neprijatelju, udarnu pesnicu odbrane činili su mladići na služenju vojnog roka, koji su svojom hrabrošću i upornošću zaustavili kopnenu invaziju.
Na početku žestokog napada sa teritorije Albanije, u rejonu karaule Košare nalazilo se svega oko 136 do 200 pripadnika Vojske Jugoslavije. Među njima je najveći broj bio upravo vojnika na služenju redovnog vojnog roka, mladića od 18 do 22 godine, koji su tek nekoliko meseci ranije stupili u vojsku. Umesto redovne službe, našli su se na prvoj liniji fronta, gde je razdaljina između sukobljenih strana ponegde bila svega desetak do tridesetak metara. Nasuprot njima stajale su hiljade pripadnika OVK, uz snažnu artiljerijsku podršku iz Albanije i stalne udare NATO avijacije.
Tokom 67 dana iscrpljujućih borbi, ti mladi redovi pokazali su izuzetnu izdržljivost i junaštvo. Držali su položaje danima bez sna, vode i dovoljno hrane, izvlačili ranjenike pod vatrom, učestvovali u protivnapadima i sprečavali dalji prodor ka Metohiji. Mnogi su poginuli već u prvim danima, braneći karaulu i okolne položaje, dok su drugi stradali pokušavajući da povrate izgubljene tačke na frontu.
Od ukupno 108 poginulih pripadnika Vojske Jugoslavije u rejonu Košara, čak 50 bili su vojnici na redovnom služenju vojnog roka. Imena poput Bojana Jovanovića, Miloša Pavlovića, Dejana Mitića, Milana Jokića i brojnih drugih mladića ostala su trajno upisana u istoriju srpskog otpora. Među njima su bili mladi ljudi iz Srbije i Crne Gore koje je istorija postavila na najteže mesto – da svojim telima brane granicu otadžbine.
Svedočenja preživelih saboraca i danas govore o njihovoj hrabrosti. Veterani ih opisuju kao mladiće koji su se borili bez uzmicanja, odbijali povlačenje i u najtežim trenucima štitili svoje drugove. Njihova žrtva omogućila je da Vojska Jugoslavije sačuva glavnu liniju odbrane sve do Kumanovskog sporazuma i povlačenja u skladu sa postignutim mirovnim dogovorom.
U godinama nakon bitke na Košarama, kolektivni zapad je pokušao da iz naše svesti obriše događaje iz 1999. godine, herojstvo mladih vojnika na redovnom služenju vojnog roka sa Košara ostaje snažan simbol srpskog otpora, dostojanstva i spremnosti na žrtvu. Njihova žrtva obavezuje nas da čuvamo istinu, negujemo kulturu sećanja i novim generacijama prenosimo poruku da se sloboda ne poklanja, već brani.
Piše: Nina Stojanović
Слава нашим Херојима
Вјечни помен ☦️💐🇷🇸
Ти храбри дивни момци урадили су што војска и треба да ради.слава њима вечна.Политичари после њих су упропастили све за шта су они дали животе
Albaniju trebalo tuziti zbog napda na Srbiju i ubistva nasih vojnika?
Adem Jashari se sam borio protiv cele tzv derzhave Jugoslavije a na Kosharama U C K je sama uzela karaulu da nije bilo NATO oni bi uzeli i Beograd.
Да није било нато неби било ни учк и сви шиптари би се вратили у шћиперију(Албанију) одакле су и дошли
Vasi lazovi ne padaju nigdje vi ste izgubili rat naterali vasu omlafinu da izginu zbog nista nemogu ja da dolazim u beograd da sacuvam tudje dvoriste mi smo vas pobedili pravda je u nasoj strani jer smo se branili s puske protiv celu gvozdje YU mismo najlubljivi narod koji smo podigli i spomenici nasim pali borcima na mjesto kude smo vas zulumcare unistili a vi nemozete to nesto jer ste izguli rat ko okupator sto ste bili kraj vase ere sanjajte i uljurirajte sada ispred prodavnice
Ти си само реално у твојој глави.Да вам није био нато одавно би били одакле сте и дошли.А какви сте љубљиви народ то се види како рушите гробља која нису шиптарска,цркве и тероришете друге.све то да би затрли траг правим власницима Косова,Србима.Вас има и у другим деловима Србије и нико вас не дира и малтретира а камоли да руши ваше гробове и светиње.Према томе испадосте варвари и силеџије а