Navršilo se osamdeset godina od završetka Drugog svetskog rata i od konačnog oslobađanja brojnih nacističkih logora u koje su nedužni ljudi prisilno dovođeni i bivali izloženi teškim životnim uslovima. Mnogi od njih nisu ni uspeli da se vrate u svoje domove. Jedan takav logor bio je i u mestu Lukenvalde, šezdesetak kilometara južno od Berlina, gde je svoje živote tragično okončalo i šezdesetak pripadnika vojske Kraljevine Jugoslavije.
Groblje sa imenima postradalih, bilo je gotovo potpuno zapušteno i zaboravljeno u vreme nekadašnje Istočne Nemačke, da bi nakon pada Berlinskog zida, bilo ponovo otkriveno od naših sunarodnika koji su živeli u Berlinu, i uz veliko angažovanje vernika Srpske pravoslavne crkve iz Berlina, očišćeno i dovedeno u stanje koje mu priliči.
Brigu o ovom memorijalnom kompleksu, logoru i vojničkom groblju kroz koji je prošlo mnogo ljudi iz više zemalja, preuzela je opština Lukenvalde. Svake godine, oko Vidovdana, poštovaoci podnetih žrtava, vernici srpske pravoslavne crkve iz Berlina, dolaze da odaju špoštu stradalima. U prethodnu subotu, pomen je držao starešina hrama Vaskrsenja Hristovog, protojerej stavrofor Veljko Gačić držao je pomen stradalima, uz prisustvo većeg broja vernika.
Pomenu su prisustvovali, konzul, prvi savetnik ambasade Republike Srbije Dragan Popović, vojni ataše pukovnik Nenad Milojević i savetnik ambasade Miljan Đurić, kao i savetnik ambasade Bosne i Hercegovine, Predrag Đokić i vojni ataše ambasade Bosne i Hercegovine, Jasenko Jovanović, kao i predsednik Crkvene opštine Berlin, Dragan Mitrovski. Svake godine prisutna je i predsednica opštine Lukenvalde, Elizabet Hercog von der Hajen.
Prvi savetnik ambasade Republike Srbije, Dragan Popović, obratio se prisutnima.
– Naša je moralna obaveza da se uvek sećamo ovih žrtava, koje zaslužuju duboko poštovanje svih dolazećih generacija, i da njihovu žrtvu shvatimo kao poruku mira, i opomenu da se konflikti jedino dijalogom mogu rešavati – kazao je Popović.
Otac Veljko se nakon odavanja pomena žrtvama obratio okupljenima i naglasio da je u hrišćanskoj prirodi da se ljudi žrtvuju za svoje bližnje.
– Žrtva ovih stradalnika je časna i pred Bogom velika. Prošli su kroz oganj iskušenja, i sećanje na njihovu žrtvu i zahvalnost za slobodu koju smo i kroz njihovu žrtvu stekli, treba da ostanu večni – kazao je sveštenik.
Na kraju se zahvalio i predsednici opštine von der Hajen, na višedecenijskom redovnom prisustvu povodom odavanja počasti žrtvama, a nakon 24 godine na čelu opštine, ovo joj je i poslednji put u toj funkciji, jer će na jesen biti izabran novi predsednik opštine Lukenvalde.
Predsednica opštine Lukenvalde, Elizabet von der Hajen istakla je da opština Lukenvalde nastoji da očuva poštovanje prema ovim žrtvama i kroz održavanje ovog kompleksa.
– Dobro je što se svake godine okupimo ovde da odamo počast, i što neki ljudi redovno dolaze od ponovnog otkrivanja groblja, ali dolaze i neki novi koji su tek kasnije rođeni. Ove godine organizovali smo i izložbu o ovom Logoru Štalag III A, kroz koji je ukupno prošlo preko 200.000 ljudi, koji su kasnije slati i u druge logore, a ovde je na tragičan način svoje živote okončalo preko 5.000 zarobljenika. Objekat je izgrađen još 1938. da bi bio spreman u vreme napada na Poljsku, prvo su dovedeni zarobljeni Poljaci, zatim od 1940. Francuzi, 1941. pripadnici vojske Kraljevine Jugoslavije, kasnije i Italijani. U svakom slučaju, najteže je bilo zarobljenim pripadnicima Sovjetske Crvene armije, koji su tretirani na mnogo lošiji način od ostalih. Za ovu izložbu imali smo izuzetno malo podataka zarobljenicima iz Kraljevine Jugoslavije. Nisu zabeležena njihova kazivanja, sa preživelima nije bilo kontakata, a nije izvesno ni da su o stradalima obaveštene njihove familije. Logor je oslobođen 21. aprila 1941., a 22. aprila potpuno ga je preuzela Crvena armija, što je nešto pre pada samog Berlina – rekla je predsednica opštine.
Drago Stojković, redovno je angažovan pri hramu Vaskrsenja Hristovog na Tempelhofu, uvek viđen i veoma omiljen među brojnim vernicima koji ga sreću svake nedelje na Bogosluženju. Odavanje počasti žrtvama Koncentracionog logora Štalag III A smatra važnim događajem koji već dugi niz godina ne propušta, osim jedanput u vreme korone.
– Moramo da odamo poštu ovim našim pokojnicima jer su položili živote za našu današnju slobodu. U Berlinu sam jako dugo, još od avgusta 1990. godine, kada sam došao iz rodnog Srpca u Republici Srpskoj, ali sam za naše vojničko groblje tek kasnije čuo, i od tada dolazim svake godine – potvrdio je Stojković.
Dušan Jovanović, vozač kamiona iz Čelareva nam je saopštio da redovno dolazi već čitavu deceniju.
– Dolazim ovde povodom naših zarobljenika koji su ovde bili primorani da rade do iznemoglosti i do smrti. Uvek je tu dosta naših pravoslavnih vernika i važno je da stradalima odamo poštu kako to naši pravoslavni običaji nalažu. Redovno dolazim već deset godina. Ovo posebno dotiče nas koji smo i u našoj otadžbini okusili stranu agresiju. Važno je da se sećanje na žrtve dalje prenosi na mlade naraštaje – naglasio je Jovanović.
Zoran Stanojević je dodao da okupljanje treba da služi odavanju pošte stradalima.
– Došao sam iz Kragujevca, i nama koji smo odrasli uz Šumarice, strahote Drugog svetskog rata dobro su poznate. Zbog toga sam i danas ovde da odam poštu našim stradalima, a ovo okupljanje je tradicija koja treba da se neguje – rekao je Stanojević.
