pixabay.com

„Igre prestola“ su nestale sa malih ekrana, a svet je pronašao novu zanimaciju – seriju nazvanu „Černobilj“. Premijerno je prvi put prikazana 6. maja ove godine i već ima zavidan broj fanova.

Kako samo ime kaže, govori o nukleranoj katastrofi koja je zadesila oblast u današnjoj Ukrajini. Ne kaže se badava da je čovek stvaralac, ali i dželat. Ljudske greške su često te koje izazivaju nesreće koje mnogi plaćaju glavom.

Jedna od njih je bila i katastrofa u Černobilju u Ukrajini 1986. godine. Malo posle ponoći 26. aprila eksplodirao je jedan od četiri nuklearna reaktora u elektrani „Vladimir Iljič Lenjin“. U samoj eksploziji je poginulo nešto više od 30 ljudi, ali je iz reaktora izašla ogromna količina radioaktivne prašine koja je sejala smrt. Posledice zračenja osetilo je više od pet miliona ljudi.

Priče kažu da se toksični oblak zaustavio tek nad Skandinavijom. Smatra se da su vlasti SSSR-a „zaboravile“ da obelodane da je došlo do nesreće. Tog jutra radnici nuklearne elektrane na istoku Švedske su krenuli na posao. Navodno su pokušali da uđu u postrojenje koje nije moglo da se otvori. Vrata na elektrani su imala senzore za radiokativnost. Radnici nisu znali šta se dešava, a onda su uspeli da izmere da je u vazduhu velika količina radiokativnosti. Švedske vlasti su se uzbunile, spoznale da „smrt“ dolazi sa istoka i navodno je SSSR tek tada priznao svetu da je došlo do katastrofe.

Niko sa sigurnošću ni danas ne može da tvrdi kako je zaista došlo do nesreće. Smatra se da tokom eksperimenta za uštedu energije nisu preduzete mere zaštite zbog čega je došlo do opterećenja sistema i katastrofe. Uranijum -235 koji je tom prilikom dospeo u prirodu će se poluraspasti tek nakon 704 miliona godina. Zato se s razlogom kaže da je ovaj hazard usmrtio prošlost, sadašnjost i budućnost…

Volonteri junaci

Kada je jezgro reaktora počelo da se topi, tri volontera su skočila u radioaktivni bazen, otvorili cev kroz koju su istekle radioaktivne supstance i tako sprečili još jednu eksploziju koja je mogla da bude 10 puta jača nego u Hirošimi u Japanu.

Metalni kovčezi

Obližnji grad Pripjat nije odmah evakuisan. Žitelji su bili u neznanju. Domaćice su tog jutra kuvale ručak, deca se spremala za školu… Nekoliko sati nakon eksplozije, na desetine ljudi se razbolelo. Tek sutradan autobusi su stigli u grad kako bi izbavili narod. Nivo radijacije je bio toliko veliki da su preminule morali da stavljaju u metalne tj. olovne kovčege i sahranjuju tako što su ih zaliju betonom.