U jeku kampanje za vraćanje izbeglica u zemlje porekla, došla je poseta šefa nemačke diplomatije Johana Vadefula Siriji koja je otvorila oči mnogim pristalicama progona nepoželjnih stranaca.
Ministar je na terenu video porušene gradove, jad i bedu onih koji su preživeli krvavi građanski rat i sve to sažeo u poruku:”Praktično je nemoguće da bilo ko ovde živi istinski dostojanstvenim životom”.
Dovoljni su mu bili prizori teško razorene Haraste, predgrađa Damaska.
Ova izjava očito potrešenog političara pokrenula je namah raspravu o tome ko od Sirijaca sme da ostane, a ko mora da ode. U vladajućoj koaliciji u Berlinu sučeljena su mišljenja.
Nemački kancelar Fridrih Merc kazao je da “ne vidi dalje razloge za azil u Nemačkoj”, preneo je Dnevnik Prvog programa nemačke televizije.
Koliko Sirijaca živi u Nemačkoj, postavlja se ključno pitanje.
U avgustu ih je bilo 951.406 i oni su po brojnosti treća grupacija stranaca, posle Turaka i Ukrajinaca. Ukupno, stranaca ima 14,1 milion. Sirijci prednjače u uzimanju nemačkog državljanstva pa je novi pasošs lane dobilo njih 83.185.
U aprilu je 299.730 Sirijaca bilo zaposleno (od toga je 80.000 popunilo radna mesta u deficitarnim zanimanjima), dok je 256.100 bilo na birou za zapošljavanje,a 143.770 su se vodili kao nezaposleni, navodi se u izveštaju Nemačkog ekonomskog instituta (IW).
Bili su nezamenjivi u zdravstvu sa čak 7.042 lekara što je najveća grupacija stranih doktora, pokazuje statistika Nemačkog lekarskog društva.
Na listi za izgon iz zemlje je 920 osoba bez regulisanog statusa, ali i dodatnih 9.780 sa tolerisanim boravkom. Biće deportovani najpre kriminalci, a i oni koji se smatraju pretnjom po javnu bezbednost.
Paralelno, vlada u Berlinu podržava dobrovoljni povratak u Siriju kroz različite programe. Posle pada Bašara el Asada vratilo se oko 3.000 Sirijaca.
