Tradicija se ne sme izneveriti, pravilo je Svesrpske zajednice Francuske (SZF) dugo 29 godina, koliko i postoji ovo uzorno udruženje, bazirano na humanitarnoj pomoći i nezaboravnim druženjima zemljaka. Iako svesni korona situacije, koja ni dalje ne jenjava i ne zna se do kada će biti vladar sveta, članovi SZF su pristupili, ovaj put ne slavlju već obeležavanju svoje slave Svetog Save. A kako nalaže ta njihova tradicija, uvek slave nedeljom pošto prethodno proslave naš pariski hram Svetog Save i istoimena parohija. Na taj način im iskazuju poštovanje i dodeljuju primat.
– Ništa nas ne može omesti. “Grmelo, sevalo”, mi ćemo obeležiti našu slavu. Dakle, korono ne možeš nam oduzeti poreklo – tako je Savindan najavila Stana Bilbija, stažom najstarija i najvernija članica SZF.
Nije trebalo da se posebno dogovaraju, jer je svako u pamćenju nosio sećanja na prethodne proslave. I došli su mnogi, poštujući sve propisane mere nošenja maski i međusobnog distanciranja.
Kumovi su bili Mirjana Karan, koja je umesila kolač i Miroslav – Mića Bogdanović, doneo je žito, vino, sveću. Planirali su članovi SZF i kratkotrajnu gozbu na čačkalicu. Posle nedeljne liturgije prota Nikola im je osveštao slavski kolač, a održao i pitku besedu kroz koju se prisećao decenijama uloge ovog udruženja koje nikad i nigde nije zakazalo, setio se i zahvalio na ne tako davnom humanitarnom ručku održanom u sali Kod Kesića u pariskom predgrađu Noazi l Sek i tada prikupljenim sredstvima za freske koje su oslikavane u hramu Sv. Save. Pohvalio je prota i negovanje veza naših francuskih zemljaka kako između sebe tako i sa sunarodnicima koji žive u drugim zemljama. I sažeo da na planu pravoslavne vere i pripadnosti matici – mnogo dobra potiče iz Svesrpske zajednice Francuske .
Na to je prota upitao gde će obaviti brzinsko slavlje, a najhitrija Stana Bilbija je odgovorila:
– Ispred crkve, oko haube automobila.
I kako je tekao nastavak? Stana je i to opisala svojim rečima:
– Koliko je prota ispoštovao nas, toliko smo i mi ispoštovali njega.
U prevodu to znači da je prota srca meka, pa se “smilovao” i članovima SZF odobrio silazak u svečanu crkvenu salu, ali uz iskrenu molbu da se pridržavaju svih sanitarnih odredaba i da obeležavanje Sv. Save i slavlje kratko traju.
Sve je teklo užurbano i sve se brzo završilo. Svi su bili zadovoljni i uvereni da ih je Sveti Sava motrio s nebesa.
Mladi kolo vode
Jedno od opredeljenja SZF je da na mladima svet ostaje, pa su ove godine ulogu kolačara odradili mlada Mirjana Karan uz Miću Bogdanovića, a za naredne kumove prijavila se mlada i SZF-u izuzetno odana Marija – Maja Nikolić, ruku pod ruku sa Ljiljanom Cvetković.
– Kud puklo da puklo, iduće godine slavićemo carski, ako ne bude moglo u restoranu ili u crkvi, okupićemo se kod mene u kući – odlučno najavljuje Maja.
Udruženi i složni
Lepo ih je bilo videti udružene i složne i privržene svom Udruženju, kao i pravoslavnoj veri. Uz aktuelne i naredne kolačare Mirjanu Karan i Miću Boganovića (2021) i Maju Nikolić i Ljiljanu Cvetković (2022) bili su veterani Suzana Reljić, Slobodan Šumadinac Janković, Slobodan Đekić, Dobrila Živković, Beba Adamović, Milka Karan, Zorica Dimitrijević, Jasna i Vitomir Milenković, Milica Pavlović, Stana Bilbija i drugi, svima u mislima, zato glasno upitaše:
-Danas se okupismo, a gde li nas vode dolazeći dani?
Može i ovako:
– Odlazi, korono, dojadila si Bogu i ljudima.
Poživeo nam prota 105 leta
Nema našeg pariskog vernika kojem starešina hrama prota Nikola Škrbić nije prirastao za srce, zato je i razumljiva bila zahvalnica usmerena na dugovečnost koju su mu, u ovom slavljeničkom danu, uputili članovi SZF, a glasila je:
– Živ ti nama bio, proto, 105, pa opet!
