Trampove carine koje su se nadovezale na skupe energente su nemačku industrijsku proizvodnju učinile toliko nerentabilnom da dve trećine kompanija namerava da iseli posao iz Nemačke čija će privreda biti najveći gubitnik. Osim SAD i Kine na dobitku će biti istočna Evropa, ali i i Srbija, posebno ako bude razrešena kriza sa NIS-om i gasom.
U to je uveren ekonomista Toplica Spasojević, član predsedništva Saveza ekonomista Srbije sa bogatim iskustvom uspešnog poslovanja sa firmama od Velike Britanije, preko evropskog kontinenta, do Rusije.
Velika seoba nemačke industrije
Studija, urađena na osnovu ankete koju su sproveli Udruženje nemačke industrije i revizorska firma “Dilojt”, pokazala je da 68 odsto anketiranih preduzeća planira selidbu cele ili bar dela proizvodnje u naredne dve do tri godine. U SAD bi otišlo 26 odsto, Aziju kao cilj pominje 42 odsto firmi, pre svih Kinu i Indiju. Tek oko 30 odsto bi da ostane u Evropi.
U emisiji Energija Sputnjika, Spasojević kaže da su ovakva kretanja posledica globalnih dešavanja, pre svega u Evropi. Politički i vojni sukob u Evropi, odnosno u Ukrajini je, kako kaže, samo vrh tog ledenog brega ispod koga se dešavaju mnogo složeniji i komplikovaniji procesi.
S jedne strane imate rast ekonomija u Indopacifičkom regionu – Indije, Kine, ali i manjih država poput Indonezije, kao i Južne Afrike, Brazila, praktično zemalja Briksa, zajedno sa povratkom Rusije na svetsko tržište i ekonomski i vojno i politički.
Sve to je pokazatelj velike borbe koja se dešava, nekad se ona ne vidi, nekad ima pokazatelje, napominje on, ocenivši da je tu Evropa posebno pogođena zbog prekomerne regulacije, s jedne strane, a s druge strane zbog nedostatka radne snage, i verovatno najvažnijeg razloga, dramatično veće cene energenata.
Logično razmišljanje proizvođača
Svi znamo da je razlog tome težnja u poslednjih 20 godina da se Evropa odseče od jeftinog ruskog gasa i nafte, za šta je konačno kao obrazloženje poslužio rat u Ukrajini, ističe ovaj ekonomista.
Da industrija Evrope ne bi stala, a bazirana je na tom gasu poslednjih 20-30 godina, bila je prinuđena da koristi tečni gas koji je mnogo skuplji zbog tehnologije proizvodnje koji dolazi sa nekoliko strana, a uglavnom iz Sjedinjenih Američkih Država. Kada se sve to sagleda, logično je da evropski proizvođač, pogotovo nemački koji je motor razvoja evropske privrede, počne da razmišlja da seli proizvodnju, kaže Spasojević.
„U ovom momentu mislim da neće toliko da se seli postojeća proizvodnja, mada će neke fabrike i to da urade, ali će se novi pogoni i buduća ekspanzija raditi u nekim drugim zemljama, ne u Evropi, ne u Nemačkoj, ne u Francuskoj. Da bi se to desilo, vlasnik kapitala će uzeti u obzir ono što mu te buduće destinacije pružaju, a buduće destinacije su tamo gde je tržište, tamo gde je jeftina radna snaga, gde su jeftini energenti i tamo gde se daju subvencije“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
On smatra da ne bi trebalo da strahujemo da će se to odraziti na poslove oko 900 nemačkih fabrika u Srbiji koje zapošljavaju oko 80.000 ljudi, što je najviše među stranim investitorima.
Investitori koji su ovde su u principu zadovoljni s onim što su našli i nameravaju da doinvestiraju, a novi investitori će verovatno gledati širu sliku šta im se sve nudi na tržištu.
Nemci bi da ostanu u Srbiji, NIS i gas bitni.
Na to ukazuju i rezultati rezultati istraživanja Nemačko-srpske privredne komore iz marta ove godine kada bi odluku da ponovo investiraju u Srbiju donelo čak 88 odsto nemačkih kompanija što je dva procentna poena više nego prošle godine.
Tada je nešto više od pola ispitanika smatralo da će nova carinska politika SAD biti bez uticaja na poslovanje u Srbiji, četvrtina da će doći do blagog negativnog uticaja, a samo 8,0 odsto je očekuje veoma negativan uticaj.
Na pitanje da li bi i danas posle svega što se dešava tako razmišljali, on je mišljenja da su globalna dešavanja dovela do pada investiranja pa i kod nas, ali da on smatra da generalno ta ocena ovdašnjih nemačkih kompanija ostaje.
Roba koju Nemci kupuju od nemačkih firmi u Srbiji završava u nemačkim proizvodima koji idu u Ameriku sa 15 odsto carina što je jedna od nižih carina koje je Trampova administracija uvela tako da su se oni već na neki način i prilagodili tome, objašnjava naš sagovornik.
Ovde više nemaju toliko pogodnosti sa radnom snagom, ali dobijau subvencije i imaju povoljnu cenu struje i gasa. Sada kad se i to poremetilo sa NIS-om, verovatno je to jedan od novih elemenata za razmišljanje oko tih novih investicija i pretpostavljam da su i sankcije jedan od uzroka što su pale investicije. Nove investicije zavisiće od toga kako ćemo razrešiti krizu sa NIS-om i sa gasom, kaže Spasojević.
Nekoliko scenarija
On smatra da za jednog tipičnog nemačkog proizvođača postoji nekoliko scenarija.
„U Istočnoj Evropi, koja će da bude dobitnik ove tranzicije zapadno-evropske privrede, može da dobije kvalifikovanu radnu snagu u većoj meri, može da dobije regulatorni okvir koji je fleksibilan, koji će se prilagoditi stranom investitoru, do sada su bile niže cene energenata, posebno u Turskoj, Srbiji, Bugarskoj i Mađarskoj. I pojedinačno subvencije, naša zemlja daje subvencije, daju i neke druge zemlje“, obrazlaže Spasojević.
Od istočnoevropskih zemalja on je posebno apostrofirao Poljsku, Češku, Slovačku i Mađarsku, koje su se prilagodile stranim investitorima, među kojima je i Srbija koju vidi kao najvećeg dobitnika našeg regiona. Tu je i Turska. Ona, kako je objasnio, ima povoljan poreski i carinski tretman sa Evropskom unijom, ima jeftinu radnu snagu i ima organizovanu industrijsku proizvodnju i njihova administracija tačno zna šta nekome treba, jer tamo već postoje proizvođači u tim oblastima.
Jasno je, dodaje, da će na dobitku biti i Kina, Indija i SAD.
I Bajden je privlačio strani kapital
Američko tržište je veliko i po BDP-u i po kupovnoj moći, ističe on, podsećajući da je još prethodna Bajdenova administracija usvojila akt o izdvajanju 370 milijardi dolara za subvencioniranje dolaska stranog kapitala. Očigledno je da je to jedna ista politika i Trampova i Bajdenova, samo što su je različito krstili, ali je računala na reindustrijalizaciju Amerike dolaskom nemačkih i drugih inostranih kompanija u SAD.
Ono na šta verovatno nisu računali to je da će skupa proizvodnja i američke carine iako za EU spadaju u najniže, uprkos američkim subvencijama, gotovo polovinu nemačkih kompanija usmeriti ka Aziji, kako je pokazala nemačka studija.
Ako razmišljaju o tržištu, jeftinoj radnoj snazi i relativno niskim energentima, to je Kina. Tamo neće da dobiju velike subvencije, ali lako mogu da se uklope u čitav lanac industrijske proizvodnje. Dobiće i solidno tržište koje će u budućnosti rasti. Slično je, kako smatra, i sa Indijom.
Ko odlazi
Po njegovoj oceni, iz Nemačke će odlaziti one industrije koje su najviše zavisne od energije i kojima najviše treba tržište. To su pre svega hemijska industrija, industrija aluminijuma, čelika koje koriste puno energije. Takođe i one gde se koristi dosta radne snage, poput proizvođača kućnih aparata kakav je Boš Simens grupa, koji to već rade seleći proizvodnju delimično i ovde, delimično u Tursku, a zbog tržišta će verovatno i u Kinu.
Spasojević smatra da se odlazak, pre svega, može očekivati i od proizvođača električnih automobila pošto neke studije kažu da će američko tržište 2030. godine zauzeti više od šest miliona električnih automobila, što će biti između 40 i 50 posto svih tamošnjih četvorotočkaša.
Gubitnici
Jasno je, kaže on, ko će biti gubitnici.
„Gubitnici će biti pre svega Nemačka kao najveći industrijski proizvođač u Evropi i to se vidi. Poslednje tri godine, svake godine imamo između 2,0 i 4,0 posto pad industrijske proizvodnje u Nemačkoj. Takođe imamo i pad investicija i to se sve odražava na BDP. Poslednje tri godine rast nemačke privrede jedva prelazi nulti podeok. Za sledeću godinu Evropska unija planira privredni rast od 1,8 odsto, evrozona 1,3 odsto, ali to su prognoze, ja mislim da će opet to biti niže“, ocenio je Spasojević u emisiji Energija Sputnjika.
