Slađana Milošanović se može slobodno smatrati srpskom ambasadorkom kulture, jer niže uspešna učestvovanje na izložbama slika u Italiji.
Ovih dana su njena umetnička dela, njene slike, našle mesto na jednoj prestižnoj izložbi u Rezani, nedaleko od Treviza, u regionu Veneto, na severoistoku Italije, gde umetnica živi skoro tri decenije. Svake godine učestvuje na tradicionalnoj decembarskoj izložbi slika sa svojim umetničkim delima, ali je ove godine imala, poseban, moglo bi se reći, životni poziv, koji se jednom desi, a koji se ni po koju cenu ne odbija.
– I ove godine sam sa velikim entuzijazmom i zadovoljstvom prihvatila poziv da učestvujem na tradicionalnoj decembarskoj izložbi slika. Malo je reći da je bila fenomenalna, čini mi se da je iz godine u godinu sve bolja i bolja, bilo je dosta posetilaca, sve posećenija, a nas slikara učesnika bilo je dvadeset jedan, od kojih su dva preminula, pa su zamoljeni njihovi supružnici i deca da donesu njihove slike i da ovogodišnja izložba bude u njihovu čast, namenjena sećenju na njih i njihova dela. Zašto je decembarska? Zato što je mesec Božića, a oni mnogo drže do tog praznika, kada se porodice okupljaju, na neki način mesec porodične harmonije i porodične ljubavi – kaže Slađana za Vesti online.
Uzbudljivo iščekivanje
– Na moje pozive se odazvalo malo mojih prijatelja, verovatno su imali dosta obaveza, ali oni do kojih mi je najviše stalo su bili tu. Na inauguraciji bude pročitana kritika o svakom slikaru, i to svaki put bude za mene veliki doživljaj i uzbudljivo iščekivanje šta će novo reći. Kritika o mom stvaralaštvu mi se jako dopala, ali ne samo od kritičara nego i od svih ostalih posetilaca, koja mi najviše znači. A ta je bila izvanredna, nisam očekivala tako vredne izjave i pohvale; to me je ispunilo zadovoljstvom i bila sam jako srećna zbog njihovih dragocenih sugestija. U svakom slučaju polako dobijam sve veću i veću volju za slikanjem, koje sam neko vreme zapustila, ali sad imam veću želju i volju da kičicu ne ispuštam iz ruke – otkriva ona.
Čašćavanje prisutnih
Posle javnog predstavljanja umetnika i pročitanih kritika o svim slikarima usledilo je i čašćavanje.
– Nikad ne izostane mali švedski sto koji okuplja prisutne. I ovog puta su mogli svi posetioci i umetnici da se zaslade i da oko stola razmene mišljenja. Ovaj momenat je bio posebno dragocen za mene, sa pozitivnim ishodom, jer sam izabrana da naslikam sliku dimenzija 70×100 jedne crkve ili zamka za San Marko i imam vremena do 25. aprila 2026. Ovaj izbor je za mene još jedan veliki poen i, u svakom slučaju, potvrda da moj rad neko ceni i vrednuje ocenom koja je primerena mom trudu, entuzijazmu i talentu. Malo je reći da sam srećna i zadovoljna, jer, zaista, nisam ništa posebno očekivala od ove izložbe. Iznenađenje im je uspelo – zaključuje umetnica.
