U malo mrestilište Grovers Creek indijanskog plemena Sukuamiš u državi Vašington svake godine lososi se vraćaju da polože jaja i umru. Losos kreće početkom marta iz Pacifika i putuje 800 km uzvodno na svoje prvo i poslednje životno putovanje. Svake godine u oktobru Indijanci proslavljaju dolazak lososa. Nekad je ovde bilo mnogo lososa, ali su tokom vremena izgrađene brane, ulov je prekomerno povećan, a zagađena mu je i životna sredina. Indijanci su podigli nekoliko ribnjaka kako bi pomogli da vrsta preživi. Radnici prikupe na stotine hiljada lososovih jaja i odgajaju ribu u rezervoarima. Mlađ se potom ispusti u reku i krene prema okeanu. Vođen čulom mirisa losos se posle nekoliko godina vrati na mrestilište. Ovde se riba izmeri, odvoje jaja, a riba se poklanja ili prodaje za jedan dolar jer posle mrešćenja losos ubrzo umire. I lokalni grabljivci su na dobitku, crni medvedi i vidre često svraćaju do ribnjaka na obilan i lako dostupan obrok.
Recept za oplodnju
Lososi se izvlače mrežom, skeniraju i razvrstavaju na mužjake i ženke. Zatim se testiraju na viruse i bolesti, a onda se uzimaju jaja i sperma. U jednu kantu se stavljaju neoplođena jaja, dodaje jod da ubije bakterije i soda bikarbona da stvori odgovarajuću pH vrednost i dve male posude sperme. Sve se promeša rukom jednom ili dva puta.
