Ranih 20-ih godina, najnovija tehnička spravica bio je ručni sat s brojčanikom koji svetli u mraku. Međutim, izrada tog brojčanika je grupu mladih devojaka koštala života.
Radijumski ručni sat proizvodio se u Americi, a američki Radijum korporejšen angažovao je devojke da četkicom nanose sićušne brojeve na ciferblat i plaćao ih oko pet centi po časovniku.
Ove radnice su bile poznate kao radijum devojke. Posle svakog nanetog broja stavljale su vrh četkice u usta da bi ga "zaoštrile". Ova tehnika imala je za cilj da se dobiju što sitniji brojevi.
– Prvih nekoliko godina niko nije pomislio da je to opasno – objašnjava Debora Blum, autor knjige "Trovački priručnik".
Godine 1924, Me Kin se zaposlila u fabrici u Voterberiju (Kontektikat). Nije joj se dopao ukus radijuma.
– Odbila sam da stavljam četkicu u usta – ispričala je mnogo godina kasnije i dodala da je na predlog šefa napustila fabriku.
Druge žene nisu bile te sreće.
– Jedna žena je otišla kod zubara da izvadi zub, a on joj je iščupao celu vilicu – piše Debora Blum.
– Ženama je pucala kičma i lomile su im se noge.
Više desetina njih je umrlo. Radnice fabrike u Nju Džersiju tužile su ovu korporaciju zbog trovanja i dobile proces. Porodicama nekih od njih odšteta je poslužila za njihovu sahranu.
Do 1927. više od 50 žena umrlo je od posledica trovanja radijumskom bojom.
Teške posledice
Me Kin je bila među onima koje su preživele. Tokom života borila se s različitim zdravstvenim problemima: imala je loše zube, patila je od migrene, u dva navrata je obolela od raka. Preminula je prošle godine, u 107. godini života.
