U staroj baraci (brvnari), površine jedva desetak kvadrata, kroz koju vetar i studen zimi šibaju sa svih strana, u prigradskom naselju Mala ravan na obodu Tutina, sama i teško bolesna živi Zumreta Ćatović (50) koja, kako kaže, kad god zaspi ne zna da li će se ujutro probuditi.

– Bila sam kurir u Osnovnoj školi „Bogoljub Čukić“ u Tutinu, družila sam se sa decom, volela sam ih mnogo i ništa mi nije bilo teško da radim sve dok nisu počeli problemi sa srcem. Već posle prvih pregleda lekari su mi rekli da moje srce naglo slabi i da hitno moram u invalidsku penziju. Duša me je bolela što se odvajama od đaka i što ostajem bez posla, ali izbora nije bilo – priča Zumreta dok sedi na krevetu svoje oronule brvnare.

Sada Zumreta mesečno prima penziju od 110 evra, srce joj je dodatno oslabilo i radi jedva sa 30 odsto kapaciteta. Samo za lekove koje ne može da dobije na zdravstvenu knjižicu mesečno izdvaja po 100 evra, jedan lek, naglašava ova usamljena Tutinka, košta 50 evra. Da nije pomoći rođaka i komšija teško da bi se i prehranila, a kamoli lečila.

– Mnogo veći problem od hrane su mi voda i struja. U baraci nemam vodu, niti kupatilo, a umesto sijalice koristim sveću. Najteže je u dugim i hladnim zimskim noćima kada sa svećom moram po drva ili u komšiluk po vodu. A volela bih da se i ja u kupatilu okupam ko čovek, da pogledam televizor, da mi je moj sobičak uvek topao i da komšije imaju gde da mi dođu – dodaje Zumreta. Ističe da bi radila svaki posao, da bi sigurno zaradila za sebe, i više od toga, ali da joj teška bolest i lekari ne dovoljavaju nikakav, a pogotovu ne naporan rad.

Noći najteže: Zumreta Ćatović

Bliži se zima, već je zahladnelo na Pešteru, a pred Zumretinom barakom još nema ni jednog jedinog drveta. Komšije su joj obećale da će joj, kao i ranijih godina, pomoći oko ogreva, nada se da će ispuniti obećanje.

– Ponekad mi provuku kabl iz komšijskih kuća, pa privremeno imam svetlo, a mogu da uključim i grejalicu, ali to je opasno, jer ne daj bože i najmanja varnica može da izazove požar. Nevolja je i što često padnem u neku vrstu privremene kome, pa ne mogu ni na telefon da se javim, opasno je tada da grejalica ostane uključena – žali se Zumreta.

Nada se pomoći i nakon ovoga teksta u „Vestima“.

– Volela bih da mi neko pomogne da utoplim moju oronulu brvnaru, kako zimi ne bi ložila šporet po celu noć, da dozidam i najmanje kupatilo, uvedem vodu i struju, kupim bolji šporet (koji ne dimi) i nabavim televizor. Kad bih sve ovo imala čini mi se odmah bi ozdravila i ceo svet bi bio moj – ističe usamljena Zumreta.

Saznavši za njene muke, naš saradnik i čuveni humanista iz Novog Pazara, Hido Muratović, već se priprema da poseti Zumretu i odnese prvu pomoć, o čemu ćemo pisati narednih dana.

Kako pomoći:

Nadaleko po dobru poznati humanitarac Hido Muratović iz Novog Pazara će doneti prvu pomoć u vidu namirnica, sredstava za higijenu, odeće, obuće i lekova. Ako neko od plemenitih čitalaca „Vesti“ bude želeo da mu se priključi i uputi pomoć usamljenoj i bolesnoj Zumreti Ćatović, može stupiti u kontakt sa našim saradnikom Hidom Muratovićem putem telefona na broj: +381 64 330 32 40, adresa je: Borski kej 53, Novi Pazar. Naravno, na usluzi je kao uvek i Redakcija „Vesti“.