Ulaskom Mađarske, Bugarske i Rumunije u EU pogranična trgovina promenila je smer. Sad građani Srbije idu u Rumuniju da kupe jeftinije farmerke, u Bugarsku po drugu odeću i obuću, a u Mađarsku po hranu. Pre nekoliko decenija bilo je obrnuto. To je razumljivo ako se zna da je odeća, naročito brendovi, u temišvarskim autletima bar dva, tri puta jeftinija nego u srpskim. Slično stoje stvari sa hranom i tehnikom u segedinskim megamarketima. U Rumuniji i u Mađarskoj visoki PDV (oko 24 odsto) vraća se na granici, što je dodatna ušteda za srpske kupce. Iako je poznato da su u Srbiji propisi o oporezivanju robe sa EU neusklađeni, i da je kupovina u njoj najskuplja u regionu, ipak i domaće tržište ima šta da ponudi komšijama. Tako Bugari dolaze po pirotski kačkavalj, kajmak, kore za pitu, alkoholna pića i keks plazma, a Mađari po donji veš iz Arilja, začine i supe u kesici, s tim što u oba slučaja svu ovu robu pazare po buvljacima, bez poreza i fiskalnog računa.
