Ekonomija eurozone zabeležila je u drugom kvartalu skroman privredni rast od +0,1%, što je bolji rezultat od očekivanog. Iako trgovinske tenzije bacaju senku na buduće izglede. Analitičari su očekivali stagnaciju.
Prikazan je bilans evropskog rasta u eri novih američkih carina. Iako je Evropa u celini za sada izdržala pritiske, zemlje najizloženije izvozu prema SAD već osećaju posledice.
Evropska unija za sada odoleva pritiscima
Uprkos tarifnim udarima koje je administracija Donalda Trumpa uvela tokom aprila (10%), rast u drugom kvartalu bio je stabilan. Prema prvim procenama koje je objavio Eurostat, ekonomija eurozone porasla je više nego što su analitičari Bloomberga i Factseta predviđali. Rezultat je dobar, čak i neočekivan, iako se iza njega kriju vrlo različite situacije među državama članicama.
Iberijsko poluostrvo prednjači
Najbolje rezultate beleže Španija i Portugal. Zemlje koje su početkom 2010-ih bile omalovažavane od strane severne Evrope i nazivane “zemlje Kluba Mediteran”, sada su “spasiteljke Evrope”.
Španija je imala najveći rast u EU u ovom kvartalu, od 0,7%, što na godišnjem nivou iznosi +2,8%. Ovaj rast je podstaknut povećanjem investicija preduzeća (+2,1%, posebno u građevinskom sektoru) i rastom potrošnje domaćinstava (+0,8%).
Portugal je odmah iza Španije, s rastom od 0,6%, zahvaljujući izvozu robe i usluga i oporavku domaće potrošnje.
Francuska iznad očekivanja
Francuska se takođe solidno drži – s 0,3% rasta, što je iznad očekivanja. Francuski ministar ekonomije Éric Roger Pierre Lombard izjavio je da to pokazuje kako se kompanije uspevaju odupreti novim trgovinskim merama.
Međutim, nove carine od 15% koje stupaju na snagu 7. avgusta mogle bi ozbiljno pogoditi sektore poput alkoholnih pića i farmacije. Ovo bi moglo dodatno opteretiti ekonomiju do kraja godine.
Nemačka i Italija – gubitnice kvartala
Dok se Irska, zbog specifične poreske politike i veštački uvećanog BDP-a (nakon rasta od 7% u prvom kvartalu sada beleži pad od -1%), posmatra kao poseban slučaj, Nemačka i Italija su glavni gubitnici kvartala.
U Nemačkoj je BDP pao za -0,1%, najviše zbog pada investicija, posebno u građevinarstvu, uprkos blagom oporavku potrošnje domaćinstava. To predstavlja preokret u odnosu na početak godine kada je rast bio +0,3%.
Prema analizi instituta Capital Economics, Nemačka će najverovatnije biti najteže pogođena carinama u poređenju s drugim velikim evropskim ekonomijama i nastaviće beležiti poteškoće do 2026, kada bi fiskalni podsticaji mogli početi da daju rezultate.
Italija, poslednja “slaba karika” Evrope u ovom kvartalu, takođe beleži pad BDP-a od 0,1%. Italijanski zavod za statistiku ISTAT navodi da je pad posledica smanjenja dodate vrednosti u poljoprivredi, šumarstvu, ribarstvu i industriji, dok je sektor usluga ostao stabilan.
Poseban problem su neto izvozi, koji su negativno uticali na ukupnu proizvodnju. Italija je jedna od zemalja EU koja najviše izvozi u SAD (67,3 milijarde eura u 2023.) i ostvaruje veliki trgovinski suficit (preko 25 milijardi eura).
Zbog toga se očekuje težak kraj godine za italijanski izvoz, posebno pod Trampovim trgovinskim režimom.
