U zemlji poput Nemačke, sa oko 20 miliona penzionera, političari se bore za naklonost birača iz te brojne grupacije i uoči izbora i potonjeg pravljenja koalicija strogo vode računa da im obavezno ponude neko povećanje skromnih mesečnih primanja.
Najava reforme penzijskog sistema u kojem bi ključna promena bila da se seniorima omogući da nastave da rade i tako dopunjuju skromni porodični budžet, izazvala je prema očekivanjima burna reagovanja. Glavni pomak trebalo bo da bude olakšanje dugogodišnjim zaposlenim osobama da po odlasku u penziju mogu ponovo da rade na istom radnom mestu i to kao stalno zaposleni.
Poslodavci su zavapili kako bi to donelo povećanje njihovih troškova i zahtevali od vlade Fridriha Merca “realističniju penzijsku politiku”, dok sindikati na drugoj strani barikade upozoravaju kako planovi nove vlade u Berlinu “nisu dovoljno sveobuhvatni”.
I opozicija u Bundestagu je kritikovala ovakve namere savezne vlasti, pa je stranka Sare Vagenkneht ovu reformu opisuje kao “tobogan za spust u siromaštvo”.
To su bile prve, žurne reakcije na najavu aktuelne ministarke Berbel Bas da se sprema paket reformi oko penzija.
Milijarde u igri
Troškovi planirane reforme bi od 2029. godine dosegle 4,1 milijardu evra, naredne godine 9,4 milijardi, a 2031. čak 11,2 milijarde evra. Opšta ocena protivnika reforme je da se radi o “preskupom predizbornom obećanju”.
