Od 1994. godine Miroslav Zdravković iz Vranja živi na grčkom ostrvu Kritu gde je pre ekonomske krize bilo dosta posla i para. Supruga mu je radila u kuhinji restorana, a on se bavio građevinskim poslovima. Od kako je Grčka u ekonomskim problemima, teško je preživeti jer je posla sve manje, mnoge velike firme su zatvorene, a za male nema izvesne budućnosti. Zbog toga je Zdravković rešio da u Minhenu pokuša da nađe posao kako bi suprugu i dvoje dece doveo u Nemačku.
– Oba restorana u kojim je radila moja supruga na Kritu su zatvorena, velike firme s kojim sam radio i od kojih sam nabavljao materijal u građevinarstvu su zatvorene.
|
I ćerka voli fudbal |
Poslednjih pet godina kriza se i te kako osetila, ali su poslednje tri godine prava katastrofa. Najstariji sin Vlada je frizer i u svom salonu uspeva da obezbedi samo toliko da nekako preživimo. Mlađi sin Marjan (26) i kćerka Suzana (22) igraju fudbal i dosta su uspešni. Suzana igra za grčku reprezentaciju, a Marjan u drugoligaškom klubu AOX Hanja. Iako su oboje vrlo talentovani, ne uspevaju da zarade za normalan život jer u grčkom fudbalu trenutno dobro stoji samo solunski PAOK, a svi ostali klubovi imaju dosta problema – kaže Miroslav Zdravković.
Zbog svega toga on pokušava da u Minhenu pronađe posao za sebe, ali eventualno i klub u koji bi doveo kćerku i sina; a onda bi s njima došla i supruga. Kaže da je mnogo uložio u sportski razvoj Marjana i Suzane i da su oni dostigli nivo koji je dovoljan da zaigraju u nekom nemačkom klubu i tako sebi obezbede uslove za život. On je svestan da to nije jednostavno, pogotovo što se tokom fudbalske karijere sina i kćerke naslušao obećanja.
– Nama su mnogi treneri i menadžeri obećavali da će ih oboje odvesti u veće klubove. Marjana su mnogi klubovi zvali da igra samo jednu sezonu kako bi ušli u viši rang, obećavali mu mnogo. On je imao pozive da igra za mlađe selekcije grčke reprezentacije, ali je tek pre godinu i po dana dobio grčki pasoš. Dosta je lažnih obećanja, čak i naših trenera i menadžera koji rade u Grčkoj. Malo sam ljut na fudbalske radnike iz Srbije što ne prate uspešne i talentovane mlade fudbalere i u Grčkoj, kao u drugim evropskim zemljama. Još se nadamo da ćemo dobiti obećanu podršku od Duška Bajevića trenera koga Grci mnogo cene. Od svih drugih koji su nam mnogo obećavali, mogu jedino da se zahvalim Perici Krstiću koji je bio angažovan kao savetnik u solunskom PAOK, gde je Suzana trebalo da pređe već sa 15-16 godina. On je bio vrlo korektan i iskren, pa nas je čak ugostio u Nišu kad smo ga Suzana i ja posetili. Svi ostali ne zaslužuju da budu pomenuti – s ogorčenjem govori Miroslav Zdravković.
I dok pokušava da se u Minhenu snađe kako bi stvorio uslove da iz Grčke dovede porodicu, Miroslav Zdravković kaže da se ne bi rado vraćao u Srbiju jer zna da se i tamo teško živi. Bio bi presrećan kad bi neko od naših fudbalskih trenera ili menadžera u Nemačkoj pomogao da Marjan i Suzana pronađu klub gde bi mogli da nastave uspešnu karijeru.
