Uprkos više od milion žrtava, noćnim raketnim i dronskim napadima na ukrajinske gradove i brojnim ratnim zločinima, jedan detalj ostaje iznenađujući – Rusija nije zvanično objavila rat Ukrajini, čak ni nakon skoro tri i po godine od početka invazije.
Kada je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo ono što je tada nazvao “specijalnom vojnom operacijom” u februaru 2022. godine, računao je na brzu pobedu i zauzimanje Kijeva za samo nekoliko dana. Međutim, ova “operacija” se pretvorila u iscrpljujući rat, a Kremlj je ostao zarobljen u sopstvenoj propagandi – postoji rat u svakom smislu te reči, ali iz političkih razloga ne bi trebalo tako da se zove.
Prema informacijama koje je objavio Kijevski independent, stručnjaci tvrde da se Putin plaši formalne objave rata jer bi to zahtevalo opštu mobilizaciju i potpuno preusmeravanje ruske ekonomije ka ratnoj proizvodnji – što bi neizbežno dovelo do širokog nezadovoljstva i potencijalno ozbiljne pretnje njegovom režimu.
– Putin se zaštitio od neposrednih posledica rata distancirajući se od većine ruskog stanovništva – rekla je Karolina Hird, zamenik šefa tima za Rusiju u Institutu za proučavanje rata.
Masovni protesti 2022. godine
Odluka o delimičnoj mobilizaciji iz septembra 2022. godine već je izazvala jedine masovne proteste unutar Rusije, jasno stavivši Putinu do znanja da bi potpuna mobilizacija bila politički izuzetno rizična. Nakon nedavne ukrajinske operacije “Paukova mreža”, u Kremlju raste nezadovoljstvo, posebno među tvrdokornim političarima koji traže od Putina formalnu objavu rata kako bi Rusija mogla da odgovori “punom snagom”. Međutim, analitičari koji su razgovarali sa Kijevskim nezavisnim listom smatraju da je to malo verovatno, jer su ključni sektori ruske industrije već preusmereni na ratne potrebe – i bez formalne objave rata.
Prema podacima Ukrajinske vojnoobaveštajne službe (UOS), proizvodnja balističkih raketa u Rusiji povećana je za najmanje 66% u poslednjoj godini, dok odbrambena industrija radi u tri smene.
– Ruska ekonomija već funkcioniše kao da je u ratu, a projektovanih 6,5% BDP-a za odbranu u 2025. godini je verovatno potcenjeno – tvrdi Federiko Borsari, stručnjak za odbranu u vašingtonskom Centru za evropsku politiku.
Karolina Hird se slaže sa ovom procenom, napominjući da povećana proizvodnja oružja pokazuje da Rusija više nema neiskorišćene zalihe koje bi mogla da koristi kao “tajno oružje”.
– Rusija već vodi totalni rat protiv Ukrajine – zapravo nema mnogo više šta mogu da urade sa svoje strane – kaže Hird.
Jedina ključna oblast gde bi formalna objava rata mogla da napravi razliku jeste ljudska snaga. Rusija je izbegavala opštu mobilizaciju tokom invazije upravo zbog straha od domaće pobune. Umesto toga, država je velikodušno plaćala dobrovoljce i nudila velikodušne bonuse onima koji pristanu da se bore.
Na hiljade gubitaka nedeljno
Međutim, ovaj model postaje teško održati. Prema procenama stručnjaka, trenutni tempo gubitaka – hiljade nedeljno – ne može se dugo održati bez daljeg zadiranja u stanovništvo, posebno posle 2026. godine.
– Rusija i dalje ima značajan fond potencijalnih vojnika, posebno u perifernim regionima, ali taj fond možda neće biti dovoljan za dugoročnu održivost rata – upozorava Borsari.
– Potpuna mobilizacija bi imala destabilizujući efekat – na Putinov režim, već napregnutu ekonomiju, kao i na krhki javni konsenzus o ratu – dodaje Rihor Nižnikau iz Finskog instituta za međunarodne odnose.
Formalni rat bi takođe značio zaokret u spoljnoj politici. Putin više ne bi mogao da predstavi invaziju kao ograničeni pokušaj zauzimanja Donjecka i Krima, niti bi mogao da umiri zapadne partnere tvrdnjama da Rusija “ne preti NATO-u”.
– Zvanična objava rata poslala bi potpuno suprotnu poruku od one koju Putin sada pokušava da promoviše – i domaćoj i međunarodnoj publici – rekao je stručnjak Džejmi Ši za Kijevski independent.
