Hadži Marko Vujičić
Prijateljstvo na delu: Pukovnik Nik Ilić

Sahranjena je sa škotskom i srpskom zastavom preko kovčega, a njoj u čast vojnici čuvene Moravske divizije prvog poziva izradili su u Mladenovcu spomen-česmu Crkvenac na kojoj je pozlaćenim slovima, na srpskom i engleskom ispisano: „1915. za uspomenu na sanitarnu misiju škotskih žena u Srbiji i njenog osnivača Elsi Inglis.“

Sredinom ove nedelje, predstavnici Vlade Srbije, Vojske, kao i ambasada Velike Britanije, Kanade, Australije i Holandije prisustvovali su, zbog pandemije korona virusa, skromnijem obeležavanju 105 godina od dolaska Misije škotskih žena u Srbiju i podizanja spomen-česme, ali i 103 godine od smrti dr Elsi Inglis.

– Spomen-česma Crkvenac je simbol posvećen humanosti, požrtvovanju i hrabrosti doktorki Inglis i svim njenim kolegama koji su došli sa svih strana sveta u Srbiju kada joj je bilo najteže. Večiti podsetnik kakvi bi trebalo da budemo i mesto na kojem poručujemo svojim potomcima kako treba vrednovati prave prijatelje – poručio je Vladan Glišić, predsednik opštine Mladenovac.

Gosti na ceremoniji

Priča o Misiji škotskih žena u Srbiji tokom Velikog rata je potpuno filmska, u rangu onih epskih koje se graniče sa stvarnošću, ali istovremeno i svedoče o hrabrosti i prijateljstvu naroda.

Pukovnik Nik Ilić, vojni ataše Velike Britanije u Srbiji, ističe za „Vesti“ da je bio počašćen pozivom da prisustvuje ovoj ceremoniji, ali i da je bio iznenađen da se Mladenovčani još sećaju događaja od pre 105 godina.

– Ova lekarska misija je došla u Srbiju zato što joj je tada bila potrebna pomoć i zato što su želeli da daju svoj doprinos ratnim naporima. Oni su bili spremni, kao i svi vojnici, da se žrtvuju za slobodu svog i srpskog naroda. Zato su za nas oni večiti simbol prijateljstva naša dva naroda. Oni predstavljaju najbolje od čovečanstva i ujedno primer kako je moguće da zajedno savladamo izazove sa kojima se suočavamo u izgradnji bolje budućnosti. Ne sumnjam da iz nebeskog carstva i dalje gledaju s visine na svoj voljeni srpski narod, i znaju da se njihova žrtva isplatila. Na nama je da njihovo sećanje ostane živo – ističe pukovnik Nik Ilić, inače poreklom Srbin iz Dalmacije.

Misija škotskih žena pošla je ka Srbiji 1915. godine iz luke Sautempton. Ispratili su ih engleska kraljica, princeza Meri, lord Džordž i Vinston Čerčil.

Spomen-česma „Crkvenac“

 

Natpis zlatnim slovima

Čim su stigli u ratom zahvaćenu i opustošenu Srbiju, dr Elsi Inglis je odmah počela da organizuje poljske bolnice u Mladenovcu, Lazarevcu, Valjevu i Kragujevcu. U svakoj je radilo nekoliko stotina medicinara iz Škotske, SAD, Kanade, Švajcarske, Danske, Holandije, Rusije…

Dr Inglis je prvo odabrala Mladenovac jer je bolnica u toj varoši bila od velikog značaja u zaustavljanju širenja zaraze iz vojne oblasti na jug. Tako je ova varoš, sredinom juna 1915, sa velikom poljskom bolnicom za zarazne bolesti i stanicom za dezinfekciju, postala najvažnija stanica za suzbijanje epidemije, karantin i dezinfekciju.

Dr Elsi je zatim, sa 16 malih sanitarnih fordova, krstarila do poljskih bolnica i prvih linija fronta. U jeku najkrvavijih borbi nije brinula o svom životu, već je pomagala podjednako ranjenicima, tifusarima i stanovništvu.

Zbog tih zasluga, Mladenovčani i borci Moravske divizije pod rukovodstvom kapetana Bore Popovića odlučili su i tok je rat još besneo, podigli njoj u čast spomen česmu Crkvenac. Bila je prva žena kojoj se Srbija posthumno odužila tada najvišim odlikovanjem – ordenom Belog orla, a prethodno je odlikovana i najvišim crkvenim priznanjem – Ordenom Svetog Save.

Sahranjena sa škotskom i srpskom zastavom: Dr Elsi Mod Inglis

Preminula u Glazgovu

Doktorka Elsi Inglis je bila veoma posvećena svom poslu i imala je veliko poštovanje prema Srbiji da je otišla u pomoć Prvoj srpskoj dobrovoljačkoj diviziji u Rusiji.

U knjizi „Elsi Inglis, srpska majka iz Škotske“, Slavica Popović Filipović navodi da se dr Inglis teško bolesna 1917. godine vratila u Škotsku. Preminula je 26. novembra u Glazgovu, a sahranjena uz himne savezničkih zemalja i poslednjom poštom britanskih, francuskih i srpskih vojnika u katedrali Svetog Gilea u Edinburgu.

Tamo daleko, tamo je Škotska…

Na ovogodišnjoj ceremoniji povodom 105 godina od dolaska Misije škotskih žena u Srbiju Vojni orkestar je izveo i dve pesme koje se vezuju za Prvi svetski rat: „Tamo daleko“ i „Ovo je Srbija“.

Pukovnik Ilić kaže da su pripadnice Misije koje su došle da pomognu srpskoj vojsci shvatale značenje obe pesme.

– Siguran sam da su te hrabre žene kada su došle u Srbiju mogle da pevaju iste te pesme sa samo malo promenjenim rečima: „Tamo daleko, daleko od mora. Tamo je selo moje, tamo je Škotska“ – ističe pukovnik Ilić.

Ulica u Edinburgu

Britanskog vojnog atašea smo upitali i koliko se o hrabrosti žena iz škotske misije, predvođenih dr Inglis zna u Velikoj Britaniji.

– Njihov rad je u prošlosti bio u velikoj meri zaboravljen u Velikoj Britaniji. Međutim, obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata vratilo ih je u središte pažnje. Naša ambasada u Srbiji je naporno radila da se njihova priča čuje u Velikoj Britaniji. Grad Edinburg sada ima ulicu koja nosi ime dr Inglis, kao i rezidencija ambasadorke u Beogradu. Istovremeno, priča o Flori Sandes je pre dve godine bila na nacionalnim vestima. Takođe, tokom trenutne borbe protiv COVID-19
, privremena bolnica u Glazgovu nosi ime Luis Džordan – medicinske sestre koja je bila jedna od onih hrabrih žena koje su putovale u Srbiju zajedno sa dr Elsi Inglis. Luis Džordan je dala sve od sebe, uključujući i svoju budućnost za srpski narod. Ona počiva u miru na našem vojnom groblju u Niš – naglašava pukovnik Ilić.

Predlog dr Hantera

U knjizi „Elsi Inglis, srpska majka iz Škotske“, Slavica Popović Filipović je detaljno objasnila da se ova hrabra Škotkinja našla u vihoru Prvog svetskog rata, na predlog još jednog hrabrog doktora iz Velike Britanije, Engleza, dr Vilijama Hantera. Hanter je bio lekar konsultant britanske Istočne komande u Prvom svetskom ratu, ali za Srbe će ostati upamćen kao čovek koji je uspeo da zaustavi strašnu epidemiju tifusa u Srbiji.

„U vezi sa potrebom za novim bolničkim smeštajem, po mogućnosti bolnicom pod šatorima, u nadležnosti jedne misije, moj predlog vama je da se pozove dr Elsi Inglis iz Bolnice škotskih žena, znam da je nestrpljiva da preuzme ovaj važan zadatak“, napisao je Hanter.