Politikolog Ognjen Gogić kaže za RTS da se i prethodnih godina dešavalo da prištinske vlasti ulaze u prostorije KBC, ali da je ovog puta to shvaćeno kao neka vrsta uvertire da se obrazovne i zdravstvene ustanove preuzmu nasilnim putem. Ipak, ukazuje da je možda dobra vest to što su se Nemačka i Francuska takođe oglasile o tom pitanju. Što se tiče izbora, objasnio je kako će demografske promene i podele među Srbima uticati na rezultat. Gogić poručuje da životne teme ne mogu da se reše na lokalnim izborima, već moraju da se internacionalizuju.
Nakon upada tzv. kosovske policije u KBC i dom zdravlja u Kosovskoj Mitrovici, Srbi sa Kosova i Metohije zatražili su zaštitu svojih zdravstvenih i obrazovnih ustanova. Albin Kurti, međutim, poručuje da one moraju biti, kako kaže, “integrisane” u sistem prištinske vlasti.
Položaj Srbima na KiM otežavaju i nova pravila o boravku, kao i o registarskim tablicama automobila. O tim problemima, kao i o predstojećim lokalnim izborima i nemogućnosti formiranja skupštine i vlade u Prištini, razgovaramo s
Potezi Prištine sada drugačije shvaćeni
Politikolog Ognjen Gogić rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da se i prethodnih godina dešavalo da policija na severu KiM ulazi u prostorije koje pripadaju Kliničkom-bolničkom centru, ali da je ovog puta to drugačije shvaćeno, kao neka vrsta uvertire u ono što sledi, a to je da se po principu na kojem se radilo prethodno na silu uđe u obrazovne i zdravstvene ustanove i da se one na neki način integrišu, odnosno preuzmu nasilnim putem.
“Zbog toga što postoji čitav niz događaja i izjava vezanih za tu temu. Dakle, prethodno je došlo i do zatvaranja RFZO-a i PIO fonda isto u Mitrovici, a onda su sledele razne izjave, što od domaćih aktera ovde na Kosovu, dakle od tehničkog premijera Kurtija, ali i međunarodne zajednice, od otpravnice poslove u američkoj ambasadi Pratipati, od nekih nemačkih zvaničnika o tome da se razgovara i o integraciji obrazovnog i zdravstvenog sektora”, naveo je Gogić.
Strah u svim srpskim sredinama
Aktiviran je, dodaje, taj strah među Srbima da su sada na redu i obrazovne i zdravstvene ustanove.
“To je strah postoji ne samo na severu Kosova, već u svim srpskim sredinama. Jer su te izjave koje su došle bile vrlo indikativne da se, zapravo, sada sprema neka akcija u vezi sa tim”, rekao je Gogić.
Šta ako Priština nasilno preuzme obrazovanje i zdravstvo
Ako bi se to desilo, dodaje politikolog, to bi bilo ponovo mimo volje i mimo dogovora sa Srbima, koji ne bi bili uključeni u upravljanje tim ustanovama, niti bi se Beograd s tim saglasio.
“To je nešto što bi zaista poremetilo pružanje tih usluga”, smatra Gogić i ocenjuje da, iako ne voli da koristi tešku retoriku, deluje kao da bi to bio jedan udarac od kojeg bi se zajednica teško oporavila, i što bi moglo da dovede do iseljavanja stanovništva.
Jedna dobra vest
Ipak, ukazuje da je možda dobra vest to što su se Nemačka i Francuska takođe oglasile o tom pitanju.
“Nemačka je čak rekla da bi zapravo Kosovo moglo da rizikuje nešto slično kao što se desilo s Amerikancima. To je da ako krenu ozbiljnije na zdravstvo, da i Nemci mogu takođe da obustave bilateralnu saradnju”, navodi Gogić.
Pitanje ovlašćenja za upravljanje vozilima
Pored zdravstva i obrazovanja, otvorile su se još dve teme. To su ovlašćenja za upravljanje motornim vozilima i pitanje boravka.
“Ove se teme zapravo svode na priznavanje dokumenata. Naime, kada su rađene te preregistracije vozila na RKS tablice, jedan broj Srba i ranije na jugu, a posle na severu, ili nije mogao, ili nije želeo da uzme te RKS tablice, i oni su svoja vozila preneli na svoje srodnike ili prijatelje u Centralnoj Srbiji, a od njih dobili ovlašćenje da upravljaju tim vozilima. Sada se zapravo preti da se ta ovlašćenja više neće priznavati, ali se radi o tome da se zapravo ne priznaju lične karte koje se koriste u to ovlašćenje. A to su te lične karte koje Srbija izdaje za gradove na Kosovu”, objašnjava Gogić.
Kako Srbi postaju stranci u svojoj zemlji
Što se tiče boravka, kaže da su u pitanju Srbi koji žive, borave na Kosovu, a koji nemaju lične karte prištinskih institucija.
“Ili što ne mogu, najčešće postoje neke proceduralne birokratske prepreke, ili nisu želeli da ih izvade, i sad oni postaju, zapravo, stranci u svojoj zemlji, iako su u svojim kućama, iako zapravo sve vreme žive tu, ali sad će morati da, ukoliko imaju lične karte iz gradova u Centralnoj Srbiji, kao što recimo imam ja, koji dolazim ovde često, moraju da prijave boravak policiji i da onda borave na Kosovu, kako bi policija dozvolila da borave na Kosovu”, rekao je Gogić.
“Životne teme ne mogu da se reše na lokalnim izborima, moraju da se internacionalizuju”
Što se tiče izbora 12. oktobra, Gogić ocenjuje da se životne teme za Srbe nažalost ne mogu rešiti kroz lokalne izbore, jer su u pitanju kompetencije i ingerencije centralne vlasti koja potpuno ignoriše i prenebregava potrebe, interese i položaj Srba.
Ipak, smatra da je vrlo važno da Srbi učestvuju na izborima, uzmu vlast u deset opština sa srpskom većinom, ali da takođe uzmu, ako mogu, i odbornička mesta u opštinama sa albanskom većinom, tamo gde su oni u manjem broju.
“Ovo su sve teme koje zapravo moraju da se internacionalizuju. Odnosno, ovde mora da postoji snažno angažovanje međunarodne zajednice, da ona vrši pritisak na vlasti u Prištini i da onda se nađu rešenja za ove stvari”, kaže Gogić.
“Demografske promene i podele među Srbima uticaće na rezultat”
Srpska lista se žali na promene u biračkim spiskovima za izbore, kao i na nedovoljnu zastupljenost u izbornim komisijama.
Gogić objašnjava da je došlo do demografske promene u smislu da se menja struktura tih opština sa srpskom većinom, u kojima sve veći udeo imaju Albanci, i da će se to odraziti na rezultatima izbora.
Takođe, dodaje da su Srbi izašli podeljeni u više kolona, što može da dovede do rasipanja glasova.
Apeluje na Srbe koji žive u Centralnoj Srbiji ili šire, a mogu da glasaju i na Kosovu i Metohiji, da dođu 12. oktobra da glasaju i to kako u opštinama sa srpskom većinom, tako i u opštinama sa većinskim albanskim stanovništvom, gde mogu da uzmu neke odborničke mandate.
