Na inicijativu Austrijsko-srpskog kulturnog društva “Vilhelmina – Mina Karadžić”, u prostorijama Zajednice srpskih klubova u Beču, održana je promocija knjige “Bili smo niko i ništa – Od Temišvara do Graca 1989 – Moje bekstvo iz Rumunije”, autora Milana Radina.
Na početku književne večeri prisutne su, u ime domaćina, pozdravili Luka Marković, predsednik Zajednice i prof. Svetlana Matić predsednica društva “Mina Karadžić”.
– Zadovoljstvo mi je da predstavim delo Milana Radina, Srbina iz Rumunije, koji je ujedno menadžer i filozof – navela je Matićeva.
Govoreći o Radinovom burnom životu i radu, istakla je da se njegov roman može svrstati u putopisnu prozu, koja u sebi nosi romansu piščeve biografije.
– U romanu su dogodovštine običnih ljudi, koji su živeli u jednom burnom vremenu, punom neizvesnosti. Autor je želeo da doživljeno sačuva od zaborava, unoseći u roman lična osećanja, prožeta tugom, čuđenjem, oduševljenjem, razočaranjem i željom da se sačuva autentičnost događaja – objasnila je ona.
O knjizi je govorio i Nebojša Rodić, ambasador Srbije u Austriji, koji je naglasio da je Radin neobičan čovek i pisac koji je sa majkom jedne noći krenuo u Austriju i na tom putu imao sreće.
– Ovaj roman je oda Srbinu koji je opisao koliko je porodica stamena i važna. Ovo delo pokazuje i da su Srbi kao narod nepokorni, ali i prilagodljivi – istakao je Rodić.
Milan Radin je objasnio da glavni junak, dečak, star 15 godina, sa majkom napušta tadašnju Rumuniju, koja se “gušila” u vladavini Čaušeskua, u nadi da će pronaći sreću i spokoj, tamo negde na Zapadu, u Austriji.
– Ova priča je moja priča, ali bi mogla biti i tvoja priča. Ova priča je naša priča, ali bi mogla biti i vaša priča – kazao je autor obraćajući se publici.
Radin ističe da je prilikom sastavljanja ovog kolaža, zasnovanog na njegovom iskustvu, razmišljao na nemačkom, rumunskom, srpskom i francuskom jeziku, a napisao ga najpre na nemačkom, pa potom objavio i na srpskom.
Prisutni na ovoj zanimljivoj književnoj večeri su se pronašli u pojedinim delovima knjige, jer je svako od njih, prošao, uglavnom, ni malo lak put, od dolaska u Austriju, pa do dobijanja boravišne dozvole, pronalaženje posla, borbe za opstanak, učenje jezika, integracije.
Svedočanstvo jednog vremena
Dr Hajnrih Šnudel u predgovoru knjige, između ostalog, napominje da mu je Radin, koga je upoznao 1994. godine, pričao o svojim pokušajima bekstva i da je njegova priča, predstavljena u ovoj knjizi, svedočanstvo jednog vremena, koje rasvetljava događaje u Rumuniji tokom 1989. omogućavajući nam da ih bolje razumemo.
Povratak korenima
Radin je po dolasku u Austriju najpre je boravio u zatvoru u Gracu, zatim u izbegličkom logoru u Trajskirhenu, a kasnije u Unteroru/Hartbergu, i naposletku u Admontu.
Kasnije je u Austriji postao uspešan čovek, magistrirao filozofiju u Gracu. U Šefildu (Velika Britanija) stekao i zvanje mastera u upravljanju poslovanjem. Sledili su studijski boravci u Francuskoj, Bugarskoj, Poljskoj. Pored srpskog, nemačkog i rumunskog, tečno govori francuski, engleski, ruski i bugarski.
Na književnoj večeri u Beču, Radin je kazao da često razmišlja i sebi postavlja pitanje: “Šta smo danas?”
Odlučio je da sa sinom Vladimirom, koji je učenik osmog razreda u Mađarskoj gimnaziji i odličan atletičar, nastavi život u Rumuniji, jer je želeo da se vrati korenima. Brat i majka žive u Gracu, a sestra u Nemačkoj.
Radin je svoje delo predstavio u još dva austrijska grada – Admontu i Gracu, pred austrijskom publikom i prijateljima, koji ga nisu zaboravili.
